Српски сион

вр. 1В.

ОРПОКИ

ОИОН

С тр . 369.

Ја сам писао иротоДрезви-ђеру Оджићу. да дође и да се изјасни хоће ли на парохију Будииску, јер чуем да он то не жели, тамо има иарохиални дом и бољи приход, и незна њемецки а овде је то нуждно; ако би он хтео, онда би настојавао, да га узму у кандидацију за пароха. Садатњи Администратор не може оетавити парохију док се ил парох не постави. ил други Администратор не нареди, но јошт незнам кога би В. С. предложио за Администратора док не познам свјашченство. Молим В. С. да имате милост издати ми налог, да примим ово мало сиротна фонда инструкта и новца интекаларног готовог, онда би могао по налогу В. С. отпустити досадашњег манипуланта куда В. С. наредите и то одма како се постави Администратор парохие, а кад В. С. наредите епитропе, онда би могао с њима прегледати и добро Епископата и фонд инструкт. Епитропи овде немају шта надгледати. Ако би В. С. из СентАндрее достојно лица на то употребили, можда би згодние било. Како сам ја амо дошао, Коларовић је одма писао Г. Еп. Бачкому и нада се да ће га Г. Епископ позвати к себи, но ја ћу у свему овом очекивати милостиви налог В. С. Ја ћу на светлу среду држати конзисториум, и публицирати милостиво расположење. В. С.! Страстне недеље нисам могао то учинити, јербо су свјашченици много са црквом зањати. После ћу и дотичној Господи по упуствију В. С. подворења учинити. На Томину недељу мислим у Сент-Андреју ићи, да видим шта је тамо и да наредим за мое преселение. Свјашченство пештанско билојекод мене и љубе свету десницу В. С. Герингер је у Бечу у министериуму внутрењи дјела а њега заступа овде Ламоте. Данас је био код мене русин Добровеки секретар код овдашњег Намјесништва. Има руски орден, био је покрај Паскиевића за време рата; он речи ние проговорио иначе него руски. Каже ми да је посјетио В. С. овде у Пешти кад сте из Беча ишли и да је с радостију искусио одушевление В. С. за Славенство. Оне табеле сверху движенија народног, каже да је он настојао, да се издаду руски за све Славене, и чуди се што сте ви В. С. ремонстрирали да се печатају србски, узима и ово као знак сепаратизма србског, на кое се вели сви Славени туже. Вука на сву меру грди и мисли да је Вук орудие мисионарства. Ја му нисам ОРИОКИ ОИОН 1904.

хтео први пут о религији ништа говорити, но он сам рече да са литературом славенском мора постати и религиа обтча славенска, само не рече коју он ту разумјева. Рокитански, Словак, католик, редактор државног листа за овај Кронланд, хоће да све потребне и знатне књиге руске овде препечатава, са свим сходно оригигиналу, и почео је са Инокентиевима проповедима. Све ми то приповједи речени Добровски. Словаци овдашњи објавили су смрт Колара руски и словачки. У неуредном мом стању, неуредно написано ово писмо, примите В. С. милостиво, као милостиви мој отац и Благодјетељ. Примите и моју синовну жељу, да Бог милостиви сподоби В. С. једину утјеху и подпору цркве, народа и свију нас, наступивши велики праздник воскресенија Христова много година здразо проводити. Љубећи свету десницу са најискренијим синовним страхопоштовањем, изумире Ваше Светости Благодјетеља Милостинјејшег, у Будиму 28. марта 1852. најпонизнији син Сергиј Ка&анскж с. р. Архимандрит Беочинеки. (Свршиће ее,)

Манастирски настојатељи И 1. / Саборски Одбор. Д. РНеуаестан вакључак мајског сабора од 1902., донесен на брзу руку без икакаквог размишљања и договора на иредлог иознатог учитеља и несуђеног школског референта г. Мите Клициног, који себе том ириликом назва „старим иарламентарцем": да се сва манастирска добра издаду под закуп; изазвао је трзавице, којеје сваки увиђаван Србин могао предвидети. И исто је иитање као и стотина других питања створено и донесено без икакве нужде и оиравданог повода, а већином из наше сриске непромишљености и иартијских обзира, дало повода оном Грујићевом „трећем", да нам буде суђаја, и да нам очигледно покаже и докаже, где леже конци наше назови народно-црквеее автономије. У овом смо листу постепено износили развитак последица поменутог закључка.