Српски сион

Стр. 374

СРПСКИ СИОН

Б р . 13.

услед неправичне садржине своје, а одвлачећи наше задужбине од вековне им сврхе, предао имаовину наших манастира на жртву политичким лицитацијама и сиекулацијама. Као једини овлаштени уживаоци и иредставници поверених нам задужбина — а на основу добивеног од свих манастира овлашге ња, када нам је та одлука и званично саонштена, предстадосмо јануара 1903. предшаственику Ваше Преузвишености, преузв. госп. Коломану Селу бившем мпнистру-председнику и нредадосмо му један опширан меморандум у тој ствари, молећи га, да нашу сгвар узме у милостиво размотрење, те исту обзиром на закон и правичност, у меритуму реши, односно, да дификултирану од нас одлуку високог сабора ван крепости стави. Овај корак наш уродио је жељеним успехом, јер је већ Ваша Преузвишеност по нама нападнуто решење сабора високим отписом својим бр. 4992 М. Пр. ех 1904. вратила саборском одбору с том мотивацијом, да није обнашла исто Његовом Величанству на одобрење нодастрти, а уиутила уједно саборски одбор, да у погледу манипулације са манастирским иметком изради штатут, као што то 4. тачка 19. §-а саборског устројсгва од 1875. г. прописује. Саборски одбор међутим, живећи у том уверењу, да се решењу сабора превишња санкција одрећи не ће и не може, почео је још прије пријема одлуке Преузвишености Ваше у духу саборског решења поступати и тумачећи свој делокруг посве криво и цогрешно, дао се навести на такове незаконите ноступке, које ми ћутке примити нисмо могли. Тако је на пр. нраво склапања гоцишњих прорачуна од нас скоро са свим конфисковао, и шишањем појединих сгавака нашег прорачуна створио је таке приходе, који се из манастира наших апсолутно истерати не могу, а позиције издавања смањио је у тој мери, да се са истима на крај изићи није могло, а чинио је то онда, када је по закону и досадашњој пракси само на то права имао, да по нами предложене прорачуне у том правцу контролише, да ли су псти у смислу „основних цели", а уз избегавање раскоша и расинања сасгављени. У исти мах отишао је са једним кораком и даље у толико је као чиста административна и контролна власт ? присвојио себи и дисципли-

нарну власт, и одредио против настоЈагеља дисциплинарне истраге, и ако. над нама само контролну власт вршити може, јер дисциплинарна, власт припада искључиво еиископу дијецезану и његовој конзисторији. Против овог самовласног, са потпуним игноровањем права и закона донешеног решења саборског одбора, које овде под •/. црилажемо, поднели смо саборском одбору представку, коју овде под 2•/. прилажемо и изложисмо у истој становиште наше, упозоривши саборски одбор на она позитивна наређења закона, која је он из вида изгубио, и ограђујући се против вршења дисциплинарне власти над нама, које му право као чисто административном и контролном органу, никако концедирати не можемо већ ни с тога, што је његов делокруг у постојећим законима и прописима тачно обележен, а свако даље нрекорачивање тога делокруга носило би на себи печат самовоље, коју трпети нити можемо, нити хоћемо. На ову нашу представку донео је саборски одбор већ послв одлуке Ваше Преузвишености под 3 /. овде цриложено решење своје бр. СО 2603|735.ех 1904., којим нам даје на знање, да одржава у потпуној крепости по нама наиаднуту одлуку своју нод бр. С. 0. 10559/2971. ех 1903. и да ће истом одлуком наређене дисциплинарне истраге са највећом строгошћу сировести. Али се не задовољава ни с тим, но на срамоту српске цркве и бирокрације целога света заборавља уобичајену званичну хладнокрвносг и захтеве нај« примитивније учтивости, те се у том званичном акту даде навести на такав тон и начин писања, какав у историји писменог званичног опћења стоји без нримера и баца сенку на душвени свет и образовање оне, формално можда образоване господе, који у том највишем автономном телу седе, јер на рачун доброг васпитања назива у том званичном акту цело калуђерство не баш ласкавим именом „анархиста" само зато, шго учтиво потписане вође тога калуђерства, у обрани својих права имадоше смелости унозорити саборски одбор, да је свој делокруг црекорачио, и да се ње гова наређења не темеље на закону. Овај тон и начин писања је тим више осуду, што се њиме служи такав највиши/автономни форум, који би требао не само по стручном образовању, но и по друштвеној