Српски сион

Б р . 13.

СРПСКИ СИОН

С тр . 361.

храма кто бист и в которое времја созидат, на своем мјесту изјавитиеја будет. Стара же церков здје била, каменаја, древна, малена, храм вознесенија Господа нашего Исуса Христа, на ћемер сведева, више пјевницах било труло устроено, и звала се мон. Беочил от древних времен. Здјатели же сеја церкви невједомо кто били, нонеже много времене пуста била от турскаго плененија, и того ради порушила се, а при тој церкви бивше камене келие све нропале и поквариле се биле. Во времја изшествија от турс.каго предјела Блаженопочившаго Патријарха Арсенија Черноевића, купно в тое времја изишли и калугери из монастира Раче сушчаго во Босни (!), п близ сеја церкви древјану церков водрузили и ону стару оборили, а сију нову церков на том истом мјесту водрузили. Прочтохом братијам полномошчни указ их вскир. Г. Арх. и Митр. Павла Ненадовића, но том носљедует написание от игумена до иоследњаго о Христје брата. 1. Арсениј ИоповиИ игумен, родилсја у Коеову в селу Грачаници, љет имат 56, книги училсја код свога родитеља јереја Јоана, женилсја, со женоју жил 23 љета, во дјакона рукоположен Григорием еи. Ваљевским 1714. Маја 25. у Пећи во храмје свјато вознесенском. В свјашченикаже рукоположен тјемже архијерејем в тој натријаршеској церкви, того љета и мјесјаца 26. Парохију держал у Пришчини вароши и протопрезвитером бил чрез 23 љета. Сингелију имјел от Блаженопочившаго Патријарха Мојееја. Пришел в сија предјели цесарскија во времја прошедшија рати 1737. и в селах Бешки и Крчедину чрез 2 љета за благословением Г. Патријарха Арсенија четвертаго поповал и по том за протоиопу нарежден бил у вароши Пригу и чрез њекое времја тој степен содержал. По том духовником обшчим того иришкаго протопооијата учинен бист, и сеј до 1758. содержал купно и парохију вароши Иригу, в тојеже љето Априлија 18. постриглсја в монашки чин у придворној капели у Карловцима (на сеј мон. Беочин) чрез архимандрита хиландарскаго кир Герасима, и в тој ден чино произведен и поставлен игуменом беочинеким бити чрез вскнр. Г. Арх. и Митр. Павла Ненадовића в карловачкој св. воведенској цркви. В писании искусан, читати, појати и писати знает, духовник јего Јов јрм. шишатовачки. Литургију служит, одјејание чиное имјеет, житија честна и добродјетелна, от Фамилии имат >

брата јединаго и сина 2, један јест дјакон, пребива у вароши Иригу. 2. Јрм. Григориј СгојановиЛ , р. у Азашевци, л. 47, кнвги училеја у мон. Шишатовцу код духовника Евсевиа. Женилсја, свјашченик мирски бил. Руконоложен во дјакона еп. ваљевскии Доситеем Гавриловићем (не но Николићем) 1730. Септ. 14. у Ваљеву во храмје св. влкмуч. Георгија, во свјашченство тјемже того љета Окт. 1. и в тој церкви. Парохију держал у Бродцу чрез 10 љет. Пришел прошецшаго рата турскаго у сија предјели 1738. и нарохију примил у селу Сусеку и бил тамо парохом 14. љет. ОвдовЈеВшиже пришел здје во монастир 1753., поетриглсја тогоже љета Марта 22. чрез арх. шишатовачкаго кир Викентиа Поповића. Таинства, блаженства и заповједа от части разумјеет, читати, појати и пиеати худо, литургију служит, чреду држит, духовник јего хажи Сте®ан јрм. раковачки. Одјејание чиное имат, книги имат: полуустав, требник; јорган, ћебе, килим, 3 јастука; 8 мотика винограда, 80 дрва шДива^ 3. Јрм. Теодосиј ВукотиЛ, р. у Товарнику, љ. 49, книги училсја у Иригу код мештера Веселина, женилсја, свјашченик мирски бил, рук. во дјакона еп. карансебишким Максимом Несторовићем 1732. Маја 21. в Бјелградје во нридворној капели, во храмје св. Николаја, во свјашченствоже тјемже и в тој церкви Јунија 11. Иарохију держал у еелу Верднику чрез 15 љет. Со женоју жил 24 љета, имат 2 сина земљеделца и 2 дшчери удате. Овдовјевшиже пришел во мон. 1753. и постриглсја Апр. 4. чрез арх. шишатовачкаго Викентиа Иоповића. Таинства, блаженства и заповједи от части, читати, појати и писати худо, литургију служит, чреду држит, духовник јего Јов јрм. шишатовачки. Одјејание чино неимат, книги: полуустав и требник; ћебе, јастук ; 5 мотика винограда, 60 дрва шлива. 4. Јрм. Висарион СтојшиЛ, р. у Силбашу, љ. 28, книги училсја у Н. Саду код Гимотеа магистра, ниње Арх. Митр. ексарха Арсенија (Радивојевића). Пришел в мон. и постриглсја 1745. Марта 25. чрез јеромонаха Кирила, рукоположен во дјакона еп. Партением Павловићем 1751. Дек. 6. в Карловцје во саборној цркви св. отца Николаа, во свјашченство тимж^ тогож љета и мјесјаца 13. в храмје св. ап. Петра и Павла. Таинства, блаженства и зановједи от аоти разумјеет, појати, читати и писати знает