Српски сион

•^Стр. 402.

вр. 14

и злјју кончину ускорил; сљедователње душа оваковаго человјека, котораја јако јестаствена вЈ е рују шчаг0 1 но мњении такожде римокатолических теологов, чрез милосердие Божие спасение уповати можаше, чрез таковаја огорченија, которими јединаго простаго пахора, в' позоришчи смерти своеја невозможно теологом учинити, на погибел доведесја. А јакоже прочее уничтоженија, и опорочение закона, ктомуже жестокост псовке между народи, хрвенија подвизати обичествујут. Тако би В. В. праведњејше повељети изволели, да от в §. 8, спедифицираних в будушчее удержетсе, наипачеже от многих римских императоров и кралеј, и такожде и В. В. освјашченим подписом угвержденија народнија привилегии, бабскими кнвгами нетитулирајут ни глагољут, да оне не респекта, но раздраниа достојне сут, и многих такових сердце ујазвљајушчих бесјед, удержет се. Притом силоју § 4. привилегии, всемилостивјејше повелети, да наипаче гдје на старих зидинах, но јешче становито наше порушене цркве стојат, друге от цигле и ирочаго таковаго материала нове назидати, толико несумњено доиустити се, јелико и ашче људем закона нашего в церквах древјаних службу божију отправљати, једино и тожде јест, тако то им толико убиточњее видитсја, јелико от древа составленија церкви болшеју частију в пустих пољах стојат, и часто подајушчему иремногому сњегу и дажду подљежат, не само с великим трошком реиарирати се и обновљати, но и за мокроту в нутр церкве родјашчисја гад и прочу нечистоту оскверњати се долженствујут. Притомже и в зимное времја хладности ради внутр пребивати невозможно јест. А что најтјашчајше и величајшују тшчету убогаго људства јест, случаетсја часто, да такове от древа составлене церкве легко разбијутсја и покрадајут, кое чрез каменое церквеј здание отвратити се могло би, убо, и понеже по гласу всемилостивјејших привилегии нам церкви имјети допушчено јест, и ми такожде чрез цјелое кралевство маћарско највише от цигли и креча созиданија церкви имјеем, тако невидит се да различие материалов, која во јединих и других селах на само древо оставити се хошчут, соблазн и тшчетнују конзеквенцију учинити может. И јакоже на немалују печал и оскрбление в јединих и других обшчин селских, наицаче

же у Газии, которија церкве зданија позволение толико љет солицитируетсја, за здание церковное довежени материали на само јединаго комитатскаго официала указ конфисцираше се. Тако изволите В. В. поврашчение тјех повељети. По гласу сего §. иривилегиалнаго, и јакоже ширше в §. 4. тежб јавлено јегг, вижду себе принуждена В. В. кољеноиреклоно иросити, јеже магистрату брашовскому новељети, да он в поднареждение свјашчеников немјешаетсја, но сие мње јако моеј јурисдикции нристојное оставити, занеже аз парохиам способнаја лица разпознавати, и за их вјерност по јураменту добар стајати долженствују. Такожде недопустити да команданти Бание Хорватске, јеже они људе котори междо собоју в сродствје по крови стојат, браку сочетавати свјашченике наше усилујут. 5. В. В. толико из гор 1е предложенаго, јелико и из того что в' §. 5. тежб пространо навецено јест, будут доволно всемилостивЈејше познати умилосгивити се, како нуждно и утјешение нашего закона участников, парохов одержание јест, и да аз сљедователње себе утјешити толико праведњее дерзају, јако В. В. Дотоље, дондеже или по гласу привилегии, и артикулов диеталних припадајушчи десетак издавати се будет, всемилостивјејше дозвољат, им препитанија своего нелишатисја, и к иокојном обветшавшем чрез краљевскија комисари потвержденом упогреблении, и свободје от данодајанија контрибуции и прочих публичних бремен рукодержатисја. 6. Дерзају јешче В. В. смирењејше молитисја, јеже по гласу §. 6. тежб китићхаскаго спахију Андраша стегнути, да би он неираведно себе присвоени онде умершаго иароха Петра останак и имјение дшчери јего возвратил и јакоже нри том највјашчшаја неправда оваго свјета била би, јегда би В. В. поданици, котори по всемилостивјејшем В. В. допушчении нри последњем народном саборје јако депутирти биша ради того јединаго узрока, от дома и домовине своје протеривали се, жена, дјети и сродници боем и арестом мучили се; тако да извољат В. В. за одержание своего все височаЈшаго собственаго авторитета, велико-варадскому Г. епископу повељети, да би он пароху Алексију, паки на своју парохију такожде и оному мирскому депутирту