Српски сион

СРПСКИ СИОН О тр . 408.

&г. 14.

в село свое возвратити се допустшг. Силоју отјатија вешчи возврагил, и онија неповино у Беренед во арест отведенија отпустил. Неменше же от арестиранија свјашчеников, котори на унију иристати нехотјат, удержалсја. Сеј бо всевисочајши указ видитсја В. В. љубви ко правоеудију толико сообразнши бити, јелико лонеже народ нам в закона свободје привилегират јест, таковим законоусилијам нодлежати, неможет, занеже таковаја ни лутераном, ни калвином, но ниже чифутом ни анаваптиском, ни осталим в краљевини Мажарској обрјетајушчимсја сектатором котори вси от римакатолическаго закона много далечајше отстојат, творитсја. Откуду сљедователње закључити можетсја да не истинаја ревност закона, но злоба нротив убогаго, цару и царској державје, добро услуЖенаго Раца, таковаја гоненија движет, котораго он толико менше опаситисја узрок имет, дондеже природноју В. В. милостију себе обнадеждати дерзает, которују и аз сеј вјернопокорњејши народ кољенопреклоно препоручаја, во всеаодањејшем респектје и умирају.

Г о в о р иароха Владимира Милутиновића из Бршљанице, држан на свештеничком збору протоирезвитерата северинскога, дне 22. јуна (5. јула) ове године у Великом Грђевцу. Пречасна госиодо! Његово Високопреосвештенство наш Госпо* дин Епископ Мирон, изрекао је са пречасном конзисторијом пакрачком у окружници својој односно конзисторијалној, изданој под конац године 1899. Бр. 2468. К. 3. 438. ех 1899. да нама свештеницима „није недозвољено по свршетку братскога сабора и закључењу записника о истоме, разговорити се и братски посавјетовати и измјенити мнијења о другом ком предмету, за који би овај или онај свештеник мислио, да треба пред браћу да изнесе .. Ослањајући се на допуштење ово, а ио претходном споразуму са администратором протопрезвитерата нашега преч. господином Светозарем Грубачом, слободан сам ја пречасна господо, пошго смо официјелни део братскога сабора нашега довршили, да пред Вама и с Вама проговорим данас о питању једном, које од дуго година већ без дефинитпвног повољ-

ног решења на нашем автономном тапету стоји, о питању, о којем је сваки поједини од нас много пута, знам, у тихој ноћи без санка и дремка болно уздишући много размишљао, о виталном питању нашем дотационом. Директнога повода, да питање ово пред лице Ваше изнесем, дадоше ми оправдани и смишљени закључци братскога збора протопрезвитерата сремско-карловачког одржаног дне 27. априла (10. маја) о. г. у Карловцима с једне стране, а с друге стране сазнање, да једино утћиз ипШз свега свештенства Митрополије наше, а номомоћу увиђавних, свесних и о овој ствари добро информиранвх свештеника, до коначног и повољног решења овог акутног питања доћи можемо. Нама је добро цозната, драга браћо, реч Господња „никтоже можегв дв^ма господинама работати" (Мат. 6. 24.), знамо да када смо се посветили и када смо цозвани на службу најузвишенију свештеничку, да њој и све снаге своје, и сву бригу, сво време и рад свој дати морамо, — а за ону високу службу мало би времена и снаге било, па ма и двоструке тако да нам за набаву животних потребоћа времена недостаје, и да се другим којим радом у ту сврху бавити не можемо, а као што знадете и не смемо. Свештеник је дакле упућен, да само од службе своје са домаћом својом црквом живи, ,јер и Господ рече: „достоинђ бо встб д^лателв мздбг своен" (Мат. 10. 10. Лука 10. 7.), дакле ко олтару служи мора од олтара живити и с њиме делити. а апостол пита Коринћане: Ко војује о својој заири? Ко виноград сади, а плода његова не једе? Ко пасе стадо,а млека не пије? Сви смо начисто с тиме, да свако од своје службе и свога рада живи, па и ми, парохијско свешгенство. Знамо да је свештенство у првим временима цркве са њоме њезкне приходе делило и од ње живило. Знамо да је свештенство и у познија времена за службу своју награђивано било, у разним добама разно, већ према томе, како је дух које добе тражио. А историјат овога питања дотационога из новијег времена, изнео је недавно на сиоменутом братском збору, у кратким али маркантним потезима пречасни г. Ј. Јеремић прота карловачки, као што ће Вам познато бити, нагласивша, да се је већ сабор од 1870. године нашао побуђеним донети нову