Српски сион

С тр . 408.

Ливада на Шакотинци, у којеј јест 8 коса. Две ливаде у шуми Риму, у коих јеет 6 коса. Ливада близ монастира зовома Козара, у неј 4 косе. 660 дрва шлива кое гди на различних мјестјех окрест монастира, 45 кошница. Сеј монастир кунно с Реметском привилегии своја имјеет: 1. От Карола УГ. императора римскаго на једном листу великом от пергамента, печат древјан висит на златном гајтану, издана 1722. Јунија 23. у Бечу. 2. От тоја привилегии конФирмација видимирата оправлена у бјелом цергаменту, ц. к. нечатом утверждане, издана тогожде љета у Бечу. 3. КонФирмација от тоја лривилегии от римскија императрици и кралици хунгарскаја Марији Терезији у червеној кадиФи оправлена, иечат от месинга на златну гајтану, висит издана чрез хоФдепутацију 1746. Дек. 20. у Бечу. 4. Конфирмација такожде от привилегии от тојажде императрици и кралици у червеној кадифи оправлена, печат древјан висит на златну гајтану, издана чрез канцеларију мажарску 1747. Јануариа 19. 5. Копиа от обе конФирммцие конФирмирата с кралевским печатом, потверждена у онрави кожној с реамбулациом и двјема планама. 6. Реамбулација на немецком језику у оригипалу, с печати госиодскими и коншискими иотписана. Сего монастира Беочина, на Реметској сут хумки: 1. От востока хумка, јазачко раокрстје. 2. От востока пак сухи дол хумка. 3. От востока пак хумка велики камен. 4. От полудне хумка Филипа Тануржића, 5. От полудне хумка велики камен бели. 6. От иолудне нак хумка Панин долац. 7. От занада хумка Мелија. 8. От запада пак реметска стаза хумка. 9. От полношчи хумка жути камен. 10. От полношчи пак Гаврилова хумха. Вскпр. Г. Арх. и Митр. Павел Ненадовић уктиторилсја, дал 100 ®ор. за свој вјечити спомен и своих нреставлшихсја родителеј и сродников. Наређено шта се има набавити. Високопреосвјашчењејши Г. Арх. и Митр. Иавел Ненадовић, из мон. Раковца пришел здје во мон. Беочин 29. Јулија и в 81. того благо-

изволил по прочтении акатиста с њекоторими архимандрити и свјашченици божественују совершити службу. Такожде в 1. Авг. ден происхождение честних древ честнаго и животворјашчага Креста, на утрени их вскпр. (оболчен во все Архиерејское одјејание) с церемонијеју изнесл по обичају честни крест, с четирми сослужашчими окрестјего архимандрити. Тогда водоосвјашчение учинил, и в тој ден божественују литургију куино с преосвјашченим Архиереем Партением Павловићем и нрочими архимандрити, свјашченици и дјакони 14 персон служил, на которој здјешнаго мон. дјакона Никанора рукоположил во свјашченство, а иподјакона нешчинскаго Михаила во дјакона. Во времјаже причастнија слово к народу изуст говорил пречестни арх. лепавински кир НикиФор. По отпустјении их вскпр. трикратное обхождепие окрест церкве с литиеју с молебствием сотворили. 31. ден Јулија собраним всјех Фрушкогорских монастиреј, архимандритом, игуменом, намјестником и заклетим старцем њекоторим, обшчежителство приказал бити, иовељелже и закључил во всјех Фрушкогорских монастирјех, которое кљатвоју утвердил, во јеже би непреложно во вјек сохранити и обдержати вси монастирожители возмогли. И по обједје вишереченаго Августа благополучно их вскпр. свјатих Фрушкогорских монастиреј совершил благополучно визиту, возвратилсја во Карловце во своју АМитр. резиденцију. XVII. Реметска. Визитација малаго монастира Реметске, јуже начахом 1753. Августа 3. Обрјетохом да сего монастирја јест храм покров пресвјатија Богородици. Вдател сеја новија церкви бист ночтенородни Господар Станко Милинковић жител села Шуљма, јуже водрузи из Фундамента каменом сву создал, ћемери сведени циглом, пјевнице крстообразне, труло више пјевницах, на нем 9 ненжера повелики без катри и стакли, на свој церкви пенжера такожде 9 без катри и стакли. Двоја врата, једна от полудне, а друга от запада, от чамових дасака; долга церков 9 кл., широка 4 Ј / 2 кл., висока 4 г / 2 кл., нрепрата каменом президана, покривена како церков тако и труло даском чамовом уже обветшалом и старом, крест на трулу от жељеза моловат, нод ним јабука от бакара такожде моловата.