Српски сион

БР. 14=. тако бивати, док једном не увидимо, шта је за нас и шта се може и даде постићи у данашњим приликама. Свештенички Конвикат у Ср. Карловцима. |Ј а .ттптање многих свештеника: шта је са градњо м Свештеничког Конвикта у Карловцижа, саонштавамо, да се зграда тога Конвикта налави већ под кровом. Гласом уговора са подузетником г. архитектом Владимиром Николићем склопљеног, :зграда Конвикта има бпти потпуно готова до 2. (15.) новевбра о. г. Као што дознајемо, питомцп ће се у Конвикат примати ночетком другог течаја школске године 1904/5. У своје време биће расписан стечај на 40 питомачких места у Свештеничком Конвикту, према нравшада његовим која су штампана у 12. броју „Српског Сиона" г. 1900. Обраћамо пажњу свештенства на ову племениту установу, која.се подиже из задужбине благоупокојеног патриј 'зрха Германа Анђелипа, а која ће пптомцпма ље^иним бити на велико добро и тела и душе њи-чове. Уиасом у чланство Свештеничког Конвикта треба ек.зки родољуб, нарочито свештеннк, да ову устанаву т>тпомогне, јер ће издржавање п напредак : Конвикта аавесити, не мало, од чланаринског канитала његовог. Ако Свештенички Конвпкат буде у свим круговпма народа нашег нашао одзива бар као Учитељски Конвикат, наше је уверење да ће он бити установа на коју ће сваки Србин са радошћу и поносом смети погледати. Свештенству нашем препоручујемо не само његов упис у чланство Свештеничког Конвикта, него да ж несвештеничке кругове на тај унис покрене и где тад може да Конвикту том пријатеље и добротворе налази и множи. Установу свештеничког Конвикта нарочито топло ; препоручујемо свештеницима без порода свога, а благостањем благословљенима. Его нрилаке и једнога начина, да се свештеник свештенству материјалаим доброчпнством одужи. —6. = Српска добротворка г^а Марија удова Васе Јакшиба из Дервенте, поклонилаје друштву „Прпвреднпка" 20.000 круна за српске шегрте и ;20.000 круна „Просвјети" у Сарајеву, за ваљапе ђаке из Босне и Херцеговпне. Њезин покојни друг Васо, обдарио је осим тога српске црквено-школске оиштине у Дервенти, Требињу, Броду и т. д. Ти врли, скромни људи радилп су и штедили су свога века, како би се могли одужити свом милом Српству, а тим су и себи подигли најлепши споменпк за вечита времена. Велики је то прилог 20.000 круна за оскудну српску привреду, 20.000 круна

С тр . 413.

за. српску просвету; али куд и камо већи а дражи нам је тај прилог, кад су га, крајцару по крајцару, изноктиле вредне руке српског привредника. Истрајним, смншљенпм радом и штедњом стечена враћа се и улаже се опет у најспгурнији и најуноснији канитал у привредну и просветну омладину српску, Слава свјесним срискнм, добротворима! Уредник: Димитрије Руварац, протојереј. Поелате књиге на приказ: 1) Лзвештај о православном богословском заводу у Вадру за 1903/4. Задар 8° 79. 2) Штатут сриске учитељске школе у Пакрацу, Карловцп 1904. 8° 21. 3) Слава или крсно име прилог слпци В. Вукановићке. Описао и средио Б. Будисављевић. Загреб 16° 30. 4) Извештај о српској учитељичкој школи у Карловцу за 1903/4. Карловци 1904. 8° 38. 5) Велнки синодални Катихизис , саставио 1774. г. арх. ковиљски Јован РајиИ, Приопштпо Димитрије Руварац. Прештампано из „Српског сиона" за 1904. Карловци 1904. вел. 8° 37,

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Број 563 ех 1904/К. 3. 455. 39 1—2 С Т Е Ч А Ј. На два стипендијска мјеста из закладе блаженоунокојеног еиископа пакрачког Никанора Грујића и то једно од 500 круна а друго од 300 круна годитње. Стипендију ту могу получити само сирочад свештеника иравославне срп. еиархије пакрачке, т. ј. дјеца без оца, а предност имају дјеца без оца и матере, сиромашнога стања, бар доброга успјеха у наукама и врло доброга владања. Питомци ове стипендије могу бити богослови, који имају предност, па преиаравди и гимназисте, а изнимно и свеучилишни слугааоци; мању стииендију уживају препаранди и гимназисте, а већу богослови и свеучилишни слушаоци. Молитељи треба да ноднесу своје са крсним листом, школским свједоџбама за последња два иољећа и свједоџбом сиромаштва обложене молбенице најдаље до 10. (23.) августа о. г. иотписаној конзисторији. Из сједнице прав. срп. епарх. конзисторије у Пакрацу, 22. јуна (5. јула) 1904. држане. Предсједништво.

СРНСКИ СИОН