Српски сион

С тр . 424 СРПСКИ

мисли нови школски систем у своме подручју применити. Но енископи одговорише, да без договора тај налог нису кадри овде у Карловцима извршити. Моле, да им се остави времена да оду својим кућама, да све околности и прилике тачно испитају, и по томе ће бити у стању саставити подробан нацрт о томе, који ће по том своме митрополиту ради даљег иоступка поднети. У погледу 4 парохијска протокола, које по 32. §-у новог регуламента сваки поп мора водити о крштавању, о смрти, о венчању и о исповедању верних, напомињу епископи, да су после подробнијег размишљања дошли до тог уверења, да је штамнање табела за исповеднике сасвим излишно, јер се такове табеле само пишу. Напомињу, да је три протокола, и то од сваког ио 100 табака довољно. Вршачки или карансебешки епискон иште 200 примерака на влашком, 70 на српском, арадски епискон 12 на српском. а све остало на влашком, темишварски епископ 245 на влашком, а 79 на српском језику. У ту сврху предадоше три споменута епископа овде приложени Формулар на влашком језику, док сви остали епископи изјављују, да ће само срнске ексемнларе употребљавати. Царски комесар напомиње, да би се услед редукције протопрезвитерата, имала о истима са свим нова табела сачинити, уз примедбу, колико парохија којему припада, те да се та нова табела као додатак прикључи новом регуламенту. Најпосле опомене царски комесар Сипод, да му 1-во преда већ више пута поменута три инвентара, и 2 -го да му саопшти места, у којима би се каиитали карловачког школског Фонда и архиепискоиских неприкосновених добара плодоносно уложити могли. Тиме је данашња седница завршена. (Наставиће се).

СИОН Б р . 15.

Г о в о р пароха Владимира Милутиновића из Бршљанице, држан на свештеничком збору протонрезвитерата северинекога, дне 22. јуна (5. јула) ове године у Великом Грђевцу. • (Свршетак) У комплекс питања о дотацији нашој нрдвојбено спада и питање о мировини свештеничкој и свештеничких удова и сирота. Питање о мировини свештеничкој и данас стоји отворено и нерешено, тако да свештеник иосле 30, 40 па и 50 година ревне службе одлази у мир ћошђНе сНс1и без мировине, с милоетињом неком, односно у мир и не иде знајући, да се с милостињом том не аоже ни живити ни умрети, него у старачком маразму падајући врши сл}жбу своју до задњих граница. Док је сабор наш од 1892. „мировинском уредбом за народно-црквене чиновнике и ирофесоре" скинуо боре са забринута чела њихова, осигуравши им заслужену мировину и опскрбивши им иородице; дотле за парохијско свешгенство цропусти мировинску уредбу донети — а да ју је донео, сигЈрно би и потврђена била, као што је и тадашњи кр. угарски министар-председник барон Банфи у допису своме од 11. јула 1895. рекао, да мировинске уредбе у опће не стоје у органичној вези са црквенич уставом, те увађање истих у живот не наилази на тешкоћу — него узаконивши за парохијско свештенство дужности, а не давши им права, донесе једино мировинску уредбу за сиротице и удовице свештеничке. Па каква је разлика и међу те две уредбе! Чиновничко-професорску мировинску уредбу провејава брига и скрб родитељска, а мировинску уредбу наших удовица и сирочади само ледена дужност, а о нама ни збора осим напрћења терета на и онако слаба плећа. У потврду ових м >јих навода изнећу пред Вас пречасна господо компаративно неке параграфе обеју ових уредаба са својим примедбама. Подвргнимо критици најпре прелазна определења и једне и друге уредбе, која само за црве дане њихова живота важише, па ћемо на првом кораку видети различиту бригу 1е§181а1ога сабора, за народно-црквеве чиновнике и професоре, те парохијско свештенство, за оне већу за ове мању. Ваконодавац се брине, да мировински фонд народно-црквених чинов-