Српски сион

С тр . 464.

СРПСКИ

В р. 16.

шаго магистра, нареждихом Давида прецептора малаго Павла и прочих дјетеј наших, зане Пантелеимон резигнирал службу евоју пред честњејшим конзисториумом, коего ради Давид во мјесто јего и с поразумјением и избранием учитеља Петра Несторовића поставлен, ибо он за службу еију добр видитсја бити. (Свршиће се.)

о отаџбини и презимену Арсенија III. ерпеког патријарха. д. р Како су и у српској дркви као и у осталим православним дрквама и прости калуђери монаси, јерођакони и јеромонаси — и игумани и архимандрити, па и сами епископи, архиепископи, митрополити и патријарси имали само добијено име калуђерско при своме постригу, и како се — колико се зна, — 1689. Маја 25. патријарх Арсеније Ш. први пут потнисао на писму нисатом у Пожаревиу (,Детопис матиде сриске" књ. 80. стр. 67.) ЧрноевиЛ; то се код нас још ни данас не зна ва извесно, ни одакле је он био родом, нити какво му је било право презиме. У „Пећском сказанију", вели се, да је „ отђ номорјл благородни отв племееи Пашгроввићихтј" (Гласник XXXV. 75.); владика црногорски Василије Петровић у својој исгорији рече, да му је било „отечество Чернан Гора", а доднији писци као Сима Милутиновић, Милорад Медаковић, Димитрије Милаковић тврдише, да је био родом Црногорац са Цетиња из Баица" (Види „ 0 пеЛским иатри■ јарсима " од Илариона Руварца, 84. стр.). Од куд је Милутиновић, а по њему Медаковић и Милаковић, дознао, да је Арсеније био с Цетиња из Баица, Иларион рече да не зна, а то ће се тешко кад и дознати. А за порекло Арсеиијево „од племена Пашгровића" рече: „не знам такође да л' има право онај који је допуњавао пећско сказаније и који је по Милошу Милојевићу, — на кога се не можеш ослонити — био сам патријарх Арсеније IV." Сима Милутиновић, не само да рече у својој историји, да је Арсеније Ш. био са Цетиња из Баица, него рече и ово: „Озаи Патр1ар1» ше бвто одт> рода Ц'рноевића, ипак

се звао ЦрноевићЂ, али само за то, да попридржи и поприхрани гошђ оио славно и иосл-бдно име Србскога и безд^гна а и преминувша Владаоца. Осим тога да и своему Сану што повише важносги и подкреплеин придаде, ввђевши кад' сва властв мирска пропада и учезава, да и н4гова духовна мораће ослаблати док-в и престане, каконо е и бмло до посл^ћдка". (33. стр.) Да поменуто „иећско сказаније", није по тврдњи Милоша Милојевића — бар што се тиче патријарха Арсенија Ш. — допунио патрмјарх Арсеније 1У., нека послужи за доказ следеће уверење његово, што га је издао неком римском пароху — где је било име његово, то је поднрано — у петроварадинском шанцу — Новом Саду —, које у целости наводимо. Исто гласи: На знанје давив, и симђ в ' Памлт-в уводимђ вглкомВ, коимђ либо надлежитг, како Блаженннн Памлги свлгмн восточнбтд Апосто.то - 1ер8еалимск1а Церкве, бб1вш1м Арх1впископђ Пекск1& и сербијвђ 1ллгр1ческш Патр1архђ Арсеиш ЧерноевичЋ, Н зшђ лгобим-ћиипи Предцесор-в, какц> егце ва Крал4вини Сербскои на Престол^ своем -б 6 б 1 вш 5 ми , равно и в' сихт. стран г в по исход4 Ж тамошних пред^ћиов -б всегда истинито прозван1ем г б ЧарноевичЂ именовалса, и азг К Егове фамилје у диификтВ чрногорскомЂ симтз прозван1ем1. именованннх вид ^ тб е^ђ: Са симгб свид^ћтелствВемг, и Болшаго в-ћроапн ради са подписан^ем -б имене и приложешем -б печати утверждаем -б. Данно вђ Нашеи НовосоорВженноМ резиденц1и карловачкоб м^ ица Марта 12. дне 1744. года. бож1рк) Милоси '10, свнтбш восточнб1н церкве 1ер8-ал1мск1*н апостолсшл Православнвш АрхЈе^пскопЂ Пекскш, Сербшв, Болгар-в, Далмапи, Б ) снб 1, Хорватскои, обонг. полђ Д8нан, и ц4таг«) 1ллт|1^а Патрјархг М. п. Арсен1и Јшанновичт. с. р. Да и ово уверење Арсенијево није решило питање о отаџбини патријарха Арсенија Ш., у ком се тврди неодређено, да је он био из диштрикта црногорског; то је бар јасно. А оно није решило ни питање о презимену патријарха Арсенија Ш.