Српски сион

С тр . 450.

ожидавајући насљедие во епископатје Бачком, тако ваљда је предвидио, да ће Г. Темишварски вскорје ко Господу отити. Ономад сам добио вјест о смерти овога. 2 Ја не сумњам да ћете ви у Темишвар за Администратора дојти знајући влашки; обаче нрежде, нежели отидете из Вудима, молим, помјаните мја. Ја данас пишем јего височеству Г. Палатину, ништа се не тужим, само да ме протегира, молим, он ние дикастериум, но кромје јего ништа се у Мажарској велико не совершуе. Тако, ако к Нему отидете, можда ће вас запитати о мени. Ја намјеравам, понеже сам послове здје носвершивао сад у петак сести овдје у ЈосеФталу на дилижанц, и управо у Виену, тамо је Г. вершачки 3 но тужи се, да га је (а може бити и вас) Г. Архиеаискон 4 очернио тамо горе, кое се обаче као што он вели, само код хоФкригсрата мало примило. Ја ћу јавити Г. Архп. да тамо намјеравам отлазити, многи су овдје то совјетовали и сам Генерал Валдштетен — све се овуда знаде, нисам имао нужду казивати — у Карлштату. За месец дана могу се и назад повратити. Овдје јошче има много сњега, а у Срему чуем да се отопио. Сад се може бити Г. Архп. кае, што ме ние овдје у Хорватску намјеетио, пак би сад могао свое љубимце у Темишвар намјестити. Ја изгубити ништа неимам моим во Виену шествием, ако ништа не получим, барем ћеме видити Господа. Учинио сам рекурс на хоФкригсрат за 4 Фор. ћопогапит на дан, понеже с-ам овдје и Администратор и Нотариј и Секретар и све, тако је право да имам што више, видићу кончину того. Под 10. Феб. по њем. 1838. ноднео сам мњевие конзидиуму с1е ЕпкШшпе е! Бо1а1шпе С1еп диаШез ргосигапба аћ аппо 1832. ехћогепз; мислим , да ће се допасти, јер сам тамо доста коешта казао, и сигуран сам, да ние нитко толико проектирао и путно, као ја; нонеже за ову енархију даде се говорити. Једном речију, ја се ничего немам стидити, само вас синовно молим, да рекнете коју за мене онако, како судиге. Шта ли сте с мојом оном немецком 2 Максим Манојловић. 7. ®ебр. 1838. 3 Јосиф Рајачић. 4 Стеван Станковић.

тужбом или прошением учинили? Знам да сте добро намјестили је. 5 В прочем овдје оишта пово. Милости вашеј препоручујући се и на вас ( јј Г. вершачког) сву надежду јаже от человјек, возлагајући, јесам до вјека. В Плашком 21. Февруарија 1838. вашего високопреосвјашченства нижајши Е. Јоановић с. р. Ако судите, а ви подерите ово писмо. П. Ваше високопреосвјашченство Милостивјејши Господине! Без сомњенија ви се на мене љутите, и ја признаем, да сам учинио противу вашего налога, писајући. —Али шта ћу ? да сам с једном пош гом добио пређе писмо от Г. Рајачића, не би био писао. Огишао сам био у ЈосеФтал, за дожцати дилижанц. пак на Бога не дојде у време, јер је био сњег иао, а ја между тим добием нисмо от мога иријатеља (кога ћеге ви мислим погодити) ћепе Могтаћ), да не идем у В. но да пишем. То ме је отвратило, вратим се дома и напишем, али веома мало, и то сам само молио, да не изпаднем из кандидацие — то јг све. Ви сте ми, истина, казали, да ништа не пишем, но нисте забрањивали ми ити у В , — а то опет толико значи. Между тим, ја не ћу, нити смем се правдати с вама; ако сам согрјешио, више заиста не ћу, молим, ви колико можете, поправите. Г. ми је Рајачић писао, да ћете ми писати, но понеже до сад ништа, из тога судим, да се сердите на мене. Мој рекурс за получение диурна откшао је Г. АЕи. рго ортшпе, писао сам му ириватно учтивјејше, и молио да ми мњением своим прошение подкрјепит. Ако ми не даду 4 Фор. СМ. Ши1о ћопогаги риге, ја ћу опет рекурирати, зажчо ни један Администрагор јошче ние био Нотариј и Секретар вкунје, даклем, мислим да је право. Вама сам писао поодавно нешго приватно, ако нисте добили прежде вашего хожденија во Виену, то може и хоће вас и оно можебити на мене 6 Ово је напред поменута тужба, у ком је навео свој животопис.