Српски сион

№ Отг. 500. ОРПСКИ

дрква па чак ни свештеник није познат био, који је венчање обавио. С тога је овај у Карловцима сакупљени архијерејски Синод обнашао за потребно, да публиковањем дрквевих закона пружи својим вернима неке поуке, и да им озбиљност забране четвртога брака предочи, тим више, што се у нашој цркви и втори брак, без довољне епигимије забрањује ех Саооое 1° СопсИп БаосИсеш: Орог1е1 зесипс1ит Сапопет Есс1еб1а8исит пз, ди1 Пђеге е!; 1е§1Ите зесипсПб пирЈПз јипсИ 8ип1:, е! поп с1ат ихогез с1ихегшП сит ех1§иит 1етриз ргае1епеп1, е1 огаИошђиз ех ЈејипПз уасауег1п1, ех уеша (Јаге соттишопет. Свештенику забрањује присуствовање ири втором браку 7-ми канон СопсИи Кеосаевапаш: Ргебћукег 111 ВЈ§ат1ат 1пеип|18 пирИЈз поп сопУ1Уе1иг. Сит еп1т гедшга4 роепИепИат Вј§ати8, дш еп1 Ргезђу1ег, ^ш ео, дио(1 бк Сопују 1 о ассер1из, пирИЈб аззепИагиг. А пошто 3-ћп брак Сап. 50 8. ВабШ1 М: Тп^ат1ае 1ех поп ез!, диаге 1еде 1егЦит Ма1птоп1ит поп арргоћа1иг. Уегит 1атеп еа, и! Есс1е81ае т ^ш патеп1а уШетиз, зе<1 риђНс18 Соп(1опа11оп1 поп 8иђј1С1ти8, и1 диае 8о1и1а Гогп1са11опе 8ип! та§18 ехре1еп(1а него оскврнење цркве и тек се после четиргодишње епитимије трпи и не развађа, али се сматра за забрањену полигамију, као што се 4. канон Св. Василије Вел. изражава: Бе Тп§агшз е! РоН^ашЈз еипдеш Сапопет зегуа1а ргорогИопе, циет 1пс1ј§ати8 (1еДп1У1ти8 аппит иоит Јп Б1§ат1з аШ уего (Јиоз аппоз, Тп^атоз аи!ет 1пћиз. е! заере ^иа!иог апшз зедгедап!, зес! аи!ет поп атрНиз Сопјо§шт, зес! РоПдат1ат арре11ап1, уе1 роИиз сазНда1ат 1огшсаИопет. Е1 Иео Ботшиб 8атап1апае, диае дшпдие МагНоз јат ћађиега!, диет пипс тдин, ћађез, поп ез! тагЛиз, петре, уиос1 сП§п1 поп 81 п 1 с[иј а Бјдагшае тепзига ехис1егип1, и1 уе1 тагШ, уе1 ихопз потјпе арре1еп1иг. Сви они, који ступају у други брак, сматрају се по реченом 4. канону Св. Васили.ја за полигамисте, куда и четврти брак спада, а полигамију по 80. кан. Св. Василија: Ра1гез РоИ^агшат зПепћо ргае1епшзеге, и! ђеШпат е1 репПиз ађ ћотшит ^епеге аПепат. N0^18 аи1ет ргођа1иг, еит тајиз еззе ГогП1саИопе ресса1ит, е! 1(Зео сопзеп-

СИОН Б р. 1?.

1апеит ез1, и1 Н Сапошђиз зиђЈ1С1ап1иг и1 зсШсе! розЦиат Аппо Г1еуепп1, е! 1пђиз зиђб1гаН Гиепи!, 81с зизс1р1ап1иг, као животињску и људском раду страну свезу, према томе и четврти брак, но признању СопсПИ Оеситешс! VI Н Саи. 54. В^уиз В1зП1из поппиПаз ргоГпћНаб МирИаз т 81113 Саиошћиб епитегауН тиШб зНепИо ргас1егШз е1 ћхз ићмб^ие поМз иШНа1ет а11и1Н. ТигрЈит ешт поипиит тиННисПпе еуНа1а, ие огаћопет уегђЈб роПиеге! деиегаПђиб поттјђиб 1тригНа1еб сотр1ехиб еб1, рег ^иаз ГЈв^ђиб уегНаз Кирћаз поМз 1и Зитта оз1епсИ1 ставља у забрањене бракове и проглашује их за већи грех од блуда а оне који у четврти брак ступају не прима пре у заједницу цркве, док нису после венчања годину дана плакали, а три године на земљи лежали и за опроштење молили. Зато је лако појмљиво, да је четврти и даљи бра^ забрањен и у цркви кажњив, те сваки који ту забрану прекрши, мора осетити, да таки брак не важи, јер се и ако се дешавају, збивају тајно без присуства законитог свешгеника, без трикратног оглашења и не у цркви, него на скривеним местима а ако је познаго, да ни први брак, ако се склони без законитог свештеника, без сведока и трикратног оглашења, нема важности. Да би забраеа четвртог брака још јасније пред очи изашла, указује архијерејски Синод на иеторију цркве, где чак ни православни цар грчаи Лав Мудри, који је иротив црквених закона у четврти брак ступио, није поштеђен осгао, но га је цариградски натријарх Никола проклео. Најиосле предочује архијерејски Синод отв >рен закон ех Тћошо 1Јп10П13 8иђ Сопз1апЦпо Рогрћуго§епНа е1 Вотаио И-(1о (Зе Ро1у§ат1б: „Бетсерб аи!ет соттип1 8еп1епћа е1 јисПсш ргопипс1атиб, ех ргаебепћ Апуо , дш еб! 6429, 1п(Пс1 9. петтет ораг1аге, бе диагШ Ма1птошо јип^еге, бе(1 еззе отшпо гериепсШт, е1 81 ^шз а(1 ејизтоШ Сопји§шт уешге уо1иеп1, еззе отт Есс1ез1а811са Соп§те§аИопе рпуа1ит е! ађ 1рзо т ЗапсШт Тетр1ит 1п§гез8и аИеиит (Зопес 1и Сопји§т регтапзегН. Нос ешт ећат 8апсћз Ра1пђиз, уоз ргаесебзегип!, У1зит ез1. N03 ећат 8еп1епћат арепогет ге(1-