Српски сион

сион

С тр . 523.

мјанутаго Г. кр. комисара, с коим јест иам особито њекаја великаја радост. Ирочее љубезни наш Брате, за дра жнјшују нашу и милу иацију с ирочими Г. Г. депутирти о всјаком Благостојанију цјелаго нашего народа у согласију буди, да би на оишчу нолзу, а па хвалу Божију било. Ктому наше мњение вам сообшчити со всјем намјеравамо и чрез сие писмо јавити, да би: Перви за отечество и иребивание нашего народа њекое предјеље земље исходатајствовати могли, како ти Банат, Срем, и ако би Сервија наша заостала, да будут то три предјела за отечество и владјение нашеј нзции, далше пак за прочи православија нашего народ, котори живут в' Хунгарии, и прочим земљама ц. к. державе, они равное ио исти наши нривилегија да держи се. А не менше јешче и сљедовагелно, како и ирочи сирјеч Мажари, Пему и пр. своју у Бечу и у Темишвару придворну кавцеларију имјејут (кромје своего предјела), тако и ми. С Г. Г. Епископи, како с начелниками наше св. церкве что јест до благочинија и управленија церковнаго и монастирскаго, у договору и слоги будите. Сочинитељу тамо обшчему, неменше какс ирочи Г. Г. депутирти, њему за труд његов за возмеждие наредбу учвне, тако и ви, и ако би јешче что до какова трошка било, у свем непремјено изволите с прочими равни бити. Кочечноже, изволите нам јавити да у нанредак кад вам что будемо послалн, хоћемо ли управо на вас адрееирати, или па коего другог, да не би други ваше писмо к себи у име ваше узео. При коем остајемо и јесми. . ." 16. Августа писао је Максимовић Земупцима следеће нисмо: Љубезњејшее и внсокопочитаемое обшчество! Беселим нером а радосгним сердцем вам јављам, что днес за нас онај желаеми дап осванул јест. за коим прадједи наши и ми уздисали јесми. Милостиви и праведни Леополд коему Бог дне да продужи и царствие благослови, Ј лас нраведно вопијушчих услишал,

и с трона своего милостиваго руки разпростер во њедро свое Илириков примил јеет. Желанија наша исполнишасја, и всје бједи уже престали. (!) ЈБубезни и свети отговор његов био от прилике овај: Љубезни Фелдмаршал лајтнанте Барон от ШмидФелд! Баше објавление от 9. текушчаго иснравно примил, и из того добрија, намјат нија, иравија и разеуднија ноступки моего возљубљенаго Илирическаго народа с великоју радостију разумјел јесм. Вовјеренију которое сеј народ в мене и обшчинскују милост моју полажет, донељеже жив буду, соотвјегствовати буду. Скажите убо цјелому конгресу, а чрез того цјелому народу, что ја ввјеренију сему у мене нолагаемому, не само словом но и дјелом удовлетворити буду. Ја ниње у ФранкФурт ради моеја коронацији за римскаго Имиератора полазим, и надам се, что до моего возврашченија собор окончатасја, и Би у стање ностављени бити хоћете, мње елаборат т. ј. что цјелаго народа во обшче, и каждаго чина особено касаетсја нослати. По имиераторској - краљевска хунгарскаја коронација сљедовати будет, при которој ирилики Ја всја дражајшаго и за цјелују монархију заслуженаго Илирическаго аарода моего прошенија и тјагоби обстојателно испитаги и все јеже с' со јузом нрочих провинциах моих сходитисја будет, сотворнти хошчу. Народ может сигурно на то числити, что воздвигнутисја имушчаја собственаја јего националнаја канцеларија придворнаја, котораја цјели народ репрезентнрати, нрава и привилегије јего зашчишчаги, законо сбјавленое свободное иубличное упражднение своего исиовједанија содержавати. и все, что до ираваго благополучија сего народа касатисја будет, ех о№сш оторављаги имаг, јему дозволитисја хошчу. Ја налагају Вам, да сеј возљубленн народ о моеј очинској милости, покрову и благоутробију увјерите, и сие нисание Формално и торжествено собшчиге. У Бечу, 17. Сентембра 1790. Леополд.