Српски сион

С тр . 565.

На ту последњу преставку одбора манастирских настојатеља, следовало је решење саборског одбора, у ком се калуђери митрополије карловачке називају анархистима. Саборски одбор доказује пак то овако. Кад управе манастирске хоће да живе 110 својим прорачунима и непризнају саборском одбору право да он те прорачуне прекраја и дефинитивно утврди; онда они не признају контролу. А кад ненризнају контролу, теже за безвлашћу; а кад теже за безвлашћу, онда су они анархисте. Да ли је сад онај, који својој контроли није признао и оно нраво, које та контрола мимо закона себи присваја, тиме уједно и саму контролу и њена остала права негирао; и да ли се ономе, који својој контроли непризнаје оно што јој неирипада, може рећч да тежи за безвлашћу, те да је зато анархиста: то је ствар суда да установи, ради чега је увређено монаштво митропО' лије карловачке преко одбора манасгирских настојатеља, против оних чланова саборског одбора, који су у спомепутом решењу свом категорично тврдили: „Наши калуђери су ностали у правом смислу анархистеу нашој народно црквеној автономији" — тужбу своју кр. кот. суду у Ср. Карловцима на основу кр. реш. V. Б. §. 20 и с. Ј. §. 25 и иоднело. Оитужени су чланови саборског одбора сви на суду подједнако исказали, да они тим изразом нису хтели вређати, ал су власни били онаквим се изразом служити, јер је саборски одбор манастирским управама нретпостављена власт, а он је за евоја решења одговоран само срп. нар. црквевом сабору. Кр. решкрипта У. Б. §. 20 гласи: „За посљедице правне, одговорни су сви чланови, који су у закључењу и радњи сутицали и решавали солидарно." Саборског усгројства §. 25 гласи: „Председник и чланови саборског одбора одговорпи су за свој поступак сабору. Они су дужни накнадити сву штету, (не само материјалну већ и моралну — прим. иисца) коју су сами проузрочили или која је нанесена са њихове немарности." „Накнада се може тражити само редов-

ним судским путем." Има се дакле доказати, да саборски одбор није ни манастирским управама, а још мање манастирским настојатељима претпостављена власт, и да саборски одбор нема нрава да самовољно манастирске прорачуне прекраја и коначно утврди. Оптужени су чланови саборског одбора представили пак на суду саборски одбор, да је он манастирским настојатељима претпостављена власт, над којима он има дисциплинарну власт. на основу кр. решкрипта У. одс. сл. Б. §.' 18. Позвати се на тај параграФ, значи нозивати се на мртве, који немогу оптуженике одбранити, јер мртва уста не говоре! Да докажемо. Позивати се на горњи §. 18. поред постојећег §. 30. саборског устројства немогуће је, јер је § 80. саборског устројства уништио §. 18. кр. решкрипта, и то не само јасноћом своје садржине, већ и наређењем свога друга §. 28. истог устројства. Кр. решкрипта У. Б. §. 18. гласи:„У делокруг управе црквено-народних добара и Фондова спада администрација свију јавних и приватних Фондова и Фундација митроиолиту и асистентима поверених, као и добара манастирских и епископских, и контрола појединих извршителних органа." „По томе она ће носле учињеног испита довољне сигурности, чинити Нашој влади предлоге ради издавања зајма, водиће рачуне и подносиће их на начин досадашњи Нашој влади на прегледање, прегледаће поднесепе јој рачуне и ослободиће рачуноводитеље или ће их повући на одговор и у опште извршиваће у том обзиру дисциплинарну власт '. Саборског устројства од 1875. §. 30. гласи: „Досадања управа народпо-црквених Фондова укида се, и на место њено ступа саборски одбор". Његов друг §. 28. гласи: „Постојеће досад у крепости уредбе и наредбе остају у својој крепости, док се законитим иутем не промене или другима не замене, напротив оне, које су, и колико су овоме уетројству нротивне, стављају се ван крепости". Т. ј. кр. решкрипта §. 18. говори о управи црквено народних добара и Фондова, дакле о оном органу који ће Фондовима и