Српски сион

С тр . 566. СРПСКИ СИОН

фундацијама, манастирским и епископским добрима администрирати, а то ће рећи маницулирати, када саборски одбор још постојао није, а саборског устројства §. 30. укида ту уираву и на њено место поставља саборски одбор. Или још јасније, на место решкриптуалног манипуланта Фондова и Фундација, манастирских и епископских добара а то је централне управе, дошао је саборског устројства манипулант, а то је данашњи саборски одбор, којег је делокруг тачно и јасно у §. 22. саборског устројства означен. Дакле кр. решкрипта §. 18. је мртав, и то већ 29 година и неколико месеци, а сахрањен је у Фијуми 14. маја 1875. Но у претпоставци да је жив, да видимо да ли би се по њему — покојнику — могло тумачити, да је саборски одбор манастирским настојатељима претпостављенавласт, те да имаде вад њима и дисциплинарну власт. Саборски је одбор наследник бивше централне управе. Ако је бивша управа имала дисциплинарну власт над настојатељима; онда ју је и саборски одбор наследио, те нотпуним правом би ју могао и извршивати. Но је ли бивша управа имала ту дисциплинарну власт над манастирским настојатељима? Да видимо. У тексту §. 18-а кр. решкрипта који говори о делокругу управе црквено-народних добара, речено је да у делокруг њен спада адманистрација свију Фондова и Фундација као и добара м&настирских и епископских и контрола појединих извршителних органа. Да се под администрацијом Фондова и фунднција подразумева манипулација, као што Ју је саборски одбор наследио и данас врши, то је јасно. Шта под администрацијом епископских добара разумева, јасно казује кр. решкрипта I. В. §. 27. сл. б. и г. Шта се пак под администрацијом манастирских добара подразумева, и то је јасно, ма да је то многима слово живјете. Под администрацијом манастирских добара, подразумева се оно, што је последњи сабор хтео, наиме, да он и тим имањем манипулира, као што манипулира са имаЊвм еписиопа, да и манастирске управе

Б р . 19.

на квиту иснлаћује, као што и епископе исплаћује, што му као што је познато није за руком испало. Није му пак испало за руком, не толико зато, што се томе данашње монаштво одупрло, већ зато, што се данашње мопаштво томе могло одупрети. Могућност ту дало му је време. Како му је време дало ту могућноет? У погледу администрације манастирских добара, што је спомиње кр. решкринта §. 18. изближе говори кр. решкрипта У. А. §. б. кад вели, да ће централна управа одредити привремени начин манипулације са манастирским добрима, а коначни предлог за то, поднеће сабору. Та ценшрална уирава, која је у иогледу еиискоиских добара одредила да се она издаду под аренду, и из аренде да се еиискоии на квиту исила^ују, у иогледу админисшрације са манасширским добрима, није ништа одредила, ве~К је осшало све ио ста■ ром, као што Је било пре решкрииша, док се манастирска добра нису звала народнима већ калуђерскима, као што то наш прост народ, по коме се и огледа и цени бистрина целокупног народа, и данас тврди. Ради ирегледа мора се и овде одмах и ово казати. Кр. решкрипта V. А. §. 6. није рачунао на ту могућност, да ће остати све по старом по пререшкриптуалном, а претпостављајући да ће се и та добра издати под аренду као и епископска, јер се са истима свуда и увек заједно сномињу, нагласио је, шта ће бити са сувишком који претече када централна управа исплати манастирске уираве из арендарине на квиту, аналогно као епвскопе. По тзме је јасно, да се у том §. 6. под вишком подразумева она свота, која претече крајем године при оној администрацији, коју највиши автономни орган буде водио. Да тај орган неможе друкчије водити администрацију са манастирским добрима, већ слично оној са епископима добрима, а то је ексарендирањем, јасно је. Но највиши автономни орган, није до данас у своје руке узео администрацију са манасширским добрима.