Српски сион

еиов

С тр . 599.

111. глава. Круг делања државне католичке скупштпне и унравног одбора. А., Круг делања државне католичке скупштине: 146. §. Државну католичку скупштпну мора државни Херцег-Иримас једаред годишње у Будимпешти сазвати. 147. §. Државна католичка скупштина је највиша автономна власт, која застуна авгономију у оним стварима, које су у овом устројству одређене. Извршни орган држ. католичке скунштине Ј9 управни одбор. 148. §. Државна католичка скупштина расправља. годишњи извештај и предлоге управног одбора и о њима решава. Наређује, како ће се повреде и неправилности у автономији санирати. 149. §. Државна католичка скупшгина ствара католичку велику пшолу помоћу фондова одређених на ту циљ. 150. §. Државна катол. скупштина иомоћу извора, који јој на расноложењу стоје, оснива, развија уз законом одређене погодбе друге велике, средње и стручне школе, као и сваковрсне више заводе за народну насгаву; а постојеће таке заводе ако треба, укида и смањуј^, ал велике и средње школе само уз дозволу Његовог Величанства, као највишег патрона. У католичким средњим школама, које ће се автономијом створити, врши државна католичка скупшгина у сиоразуму с епископима сва она права, која XXX. за к. чл. од 1883. г. за вероисповедне средње школе пружа вероисновестима. Наставиће се.

Радња Архијерејског Синода 1776. Иревео с њемачког А. Г. Наставак. Записник Двадесет друге седнице 21. новембра 1776. држане. Присутни су, осим епископа Пакрачког сви остали. Пошто је са последњом поштом поново један превишњи отпис од 31. октобра о. г. ради знања ц. комесару а ради даљег обнародовања сакупљеном Синоду приспео, то ц. комесар у данашњој седници саопштава, да је Њено ц. кр. апост. Величанство ње-

гов нротокол о синодалној седници од 3. октобра, наиме 47 до 50 §. новога Регуламента дали себи подробно растумачити, те размисливши о томе одлучило је иајмилостивије, да 1., на 1. тачку 48. §-а задржава себи право, да оне манастире определи, у којима ће архимандрити бити први настојатељи, због чега јој се има што пре подастрти списак свих манастира, осим у дијецезама темишварској, вршачкој и арадској. 2., обнашло је Њено Величанство код 2. тачке исгог 48. §-а да остане при на црту за нови Регуламент, с тим додатком, да ће свакако од епискоиа дијецезана зависити, да спречи несугласице између архимандрита и игумана, или да такове благошћу својом исправља, свакако иак да кривца са звања скине. 3., Да се чин архимандрита тако поде љује, да епископ дијецезан у даном случају предложи митрополиту три личности, а овај исти предлог са својим мњењем пошаље ц. кр. илирској дворској депутацији, где ће Њено Величанство једнога од нредложепих лица милостиво именовати, а епискои дијецезан га у звање увести. Али се увек имају нредложити три ваљана суб јекта ма из кога манастира, ири чему се дијецезан не мора везати баш за онај манастир, у коме ће се архимандрит поставити. 4., У ногледу дозволе, која је ио Синоду изазваној превишњој одлуци, на 15. тачку 48. § а ради купљења прилога у карлштатској и пакрачкој дијецези манастиру Гомирју и Лепавини подељена, има све остати т в1а1аз ^ао док се Њено ц. кр. Величанство, но пријему гореспоменутог еписка манастира о стању та два ма настира не увери и о томе што наредити не благоизволи. Носле овога ц. комесар закључује данашњу седницу и отиушта Синод. Записник Дваде-сет треЛе седнице, 5. децембра 1776. држане. У данашљем опћем скуиу овдашњег српског Синода саопшгава ц. комесар одмах с почетка свима присутнима члановима, да је Њено цар. краљ. аност. Велнчансгво, на 8. § а новог Регуламента, као што се то