Српски сион

С тр . 682.

СРПСКИ СИОН

В р . 21.

вештава, да је ово село већ 200 ф . вратило. Тринаесто: да се потраживање код штајерхоФСке капеле у Бечу, као и потраживање код нок. Андрејевића у дотичном исказу као неутеруво брише, што је и учињено. Иначе имају асистенти бригу водити о томе, да чим какав новац ех ас1то уђе, да исти не лежи неплодно, него да се обазриво на приплод уложи, као што је то у инструкцији за асистенте прописано, које се инструкције они у свему најтачније држати имају. Најпосле неће ни Њено величанство каснити, да гоцишње издаје своје резолуције, како би се овај новац школског Фонда најбоље плодотворно на корист народа употребити имао. Пошто је ово све у ред доведено, јавља царски комесар, да је нревишњим Решкриптом од 16-ог овога месеца и године добио превишњи налог, да у погледу дедукција Синода о важности четвртога брака у православној цркви, пречасноме собранију у име Њеног величанства саопшти, да пошто је за то дело нужно подробније испитивање, решење овога питања остаје ш зизрепбо дотле, док Њено величанство у томе погледу одлучити не изволи; но да то никако не смета даљем раду Синода, али ца се пре свега 76. §. из новог Регуламента изоставити има. Пошто су још међу члановима Синода нодељени ниспослати нримерци новога штоларног реда, свакој парохији имају према разлици у језику по два примерка уступити, с тим да један примерак сваки поп сачува, а други примерак на црквени врати прикује. Најпосле саопштава царски комесар садржај последњег превишњег Решкрипта од 28. новембра о. г. Синоду и јавља да је ревност и марљивост, коју је Синод, не само у особи Архиепископа и митроиолита, него нарочито у особама свих Н>еном величанству верно оданих православних владика, у свима пословима, нарочито пак у стварању манастирске дисциплине, показао, послужила Нзеном величанству на допадање и превишње задовољство. Услед чега се Њено величанство осећа

побуђеним, да свакоме од Архиепископа и епископб, пружи доказа своје владалачке милости и материнске љубави : те царски комесар додаје, да по добивеном изречном налогу овде сакупљени Синод у име Њеног величанства укерити може, да док год у поданичкој нослушности и верности истра.јао, и дужности својој на опнггу корист удовољавао буде, да му се све дотле нревишња владалачка заштита и милост одрећи неће. После овога нредаје царски комесар Митрополиту декрет, којим га Њено ц. кр. апост. величанство именује дјејствителним тајним саветником својим, и предаје свакоме епископу по један нревишњи поклон са изјавом, да као што Њено валичанство од своје стране жели енископима од времена на време дати и више доказа своје владалачке милости, исто тако жели и од њих уверење, да ће се овима знацима материнске наклоности осећати побуђенима, да све оно што је са толиком марљивошћу израђено, ревносно у живот приведу, при чему да ће се не само они тачно прописа држати, но да ће и иодручни им клир на вршење дужности подстрекавати, тим више, што ће свј то садржити на увађање доброга реда и на добро целог, Њеноме величанству милога и вернога илирског на рода и његовог клира. А како се Њено величанство сетило и ревноснога рада народпога секретара с!игап1е ћас 8упо<Зо, то царски комесар предаје у име Њеног величанства народноме секретару Павлу Ненадовићу за њега опредељену награду. Сви чланови сада већ закљученога Синода од најнижег до највишег, тронути су веома овим неочекиваним знацима владалачке милости и моле царскога комесара, да њихову најтоплију благодарност најмилостивијој царици протумачити изволи. Речени царски комееар обећава да ће ову изјаву благодарности превишњем престолу подастрти и томе завршује седнице Синода. Наставиће се.