Српски сион

СРПСКИ

сион

О тр . 641.

умировљени куријалпп судац из Буда-Иеште Васа ил. ВасиљевиД. Кад је настуиило време здравпцама, прву је здравицу наздравила Његова Светост, у славу Божју и част свога и своје породице и дворске капеле крсног патрона св. Димитрија, те захвалпвши им се на досадашњој милости и старању и ирепоручивши им се п за будуће, иајавила је своју радост, што види око себе искупљене своје духовне синове и искрене пријатеље, и зажели им, да и до године свп скупа с њиме заједно дочекају св. Димитрија. У име гостију захвалио се Његовој Светости а уједно и честитао јој крсну славу г. епископ Лукијан, пожеливши јој живота п здравља. Арх. Иларион Руварац, наздравио је Његовој Светости у нме настојатеља манастирских, који су јој најоданији, на што је Његова Светосг одговорила, да су њега при ступању на патријарашки нресто многи држали за противника калуђера, но он је показао и доказао, да им је он био и да је њихов највећи пријатељ, што ће им и у будуће бити, те нек се њега држе, и нек савесно врше своје дужности, па се не морају бојати да ће ико смети порадити на томе, да их нестане. Пошто је још г. епископ Митрофан наздравио пресветлом г. Васиљевићу, његовом зету и ћерци, а Његова Светост у здравље својих гостију који такође славе св. Димитрија и који носе име Димитркја; устало се од ручка у побочне собе, где седопред вече провело у пријатељском разговору. Банредна оедница Саборског Одбора. Његова Светост као председник саборског одбора, позвао је чланове његове за 4. Новембар следећпм цозивом у ванредну седницу: „Имам част позвати Ваше Благородије у ванредну седницу саборског одбора, која ће се одржати дне 4. (17.) новембра 1904. у 10 сати пре подне у овдашњој седничкој дворани („Народни Дом"), па замолити, да Ваше Благородије у исту неизоставно доћи изволи. Један једини предмет саветовању биће на темељу превишње одлуке од 19. августа о. г ниспослани отпис преузв. г. кр. уг. министра председника у предмету закладе пок. Саве Текелије од 2,000.000 круна." Ванредна седнпца Народно-Шхолског Савета. 28. о. м. одржана је ванредна седница нар. школ. Савета, у којој је усвојена и донесена преставка у погледу законског предлога о измени школског закона за Угарску. Митрополијоки збор. Посланици српског народно-

црквеног сабора, издали су следећи оглас на народ српски у митрополији Карловачкој: „Српски народе! Кр. угарски министар богочастн н јавне наставе поднео је дана 7. (20 ) октобра о. г. угарском сабору законски предлог о .јавној народној настави", којим се бришу за крал.евпну Угарску п носледњи трагови самоуираве српског народа у школским стварима, а уз то се цепа п јединство српске митрополије карловачке на школском подручју, што је зајамчено српском народу основним државним законима и народно црквено школским уредбама. Против ових намишљених повреда, које очигледно иду за однарођивањем нашег подмлатка — наше уза,анице — дужан је устати читав српски народ у овостраној српској митрополији карловачкој. Кад се стварају закони, којима се пде на упиштење сриске школе и просвете, на прогон српске речи и имен а не водећи рачуна ни о основним државним законпма, ни о узакоњеним правима српеког народа, ни о њиховим великим заслугама за безбедност и срећу оних, који смерају на национално уништење његово; не сме остати равнодушна ни једна српскадуша, него мора успламтити с гњевом свако родољубиво српско срце. Да своме огорчењу над неправдом и својој одлуци за борбу протпв ове опасности, која нам прети, узмогнемо дати законитог и видног израза, позивамо те ми, твоји посланици на српском народно-црквеном сабору, на ввлики митрополијски збор који ће се одржати у Срем. Карловцима на отвореном месту дне 18. новембра (1. децембра) 1904. у 11 сахати пре нодие. — У Карловцима је седиште овостране српске митрополије и патријаршије, чије је јединство угрожено данас у својии темељима; у Карловцим* је средиште српских народних црквено-школских власти; у Карловцима треба да се заори и протест српског народа против ударца, који угарска влада спрема српској народној школи, а према томе и народној српској будућносгп. До виђења на збору! У Кар ловцима 21. Октобра (3. Новембра) 1904.'' Ретко славље. Српска православна црквеношколска онштина у Тешњу у Босни, нрославила је 24. о. м. на свечан начпн 50-годишњицу свештенослужбовања свога честитога пароха и проте Теодора Хаџи Илипа, са овим распоредом: Свечана литургија са благодарењем; честитања слављенику у његовом дому; у подне банкет а у вече село с народним весељем у згради српске школе. Честитајућп и овом прпликом проти Теодору 50-годишњицу свештеничког службовања, не можемо а да и на овом месту не одамо заслужено признање и захвалност честитој општини тешањској, која је