Српски сион

О тр . 6г>2. СРПСКИ СИОН В р . 22.

22. окт. пр. г. президијално без одлагања изврши, шго је Његова Светост и извршила. На ово је саб. одбор у својој седници од 5—11. Марта о. г. на предлог свога члана г. др. Жарка Миладиновића закључио, да се протпв те министрове наредбе ремонстрира, да се поступак Његове Светости осуди, да се поведе парница против г. г. епископа вршачког, будимског и бачког на повратак ! шс!ећие примљених свота, да се о овој парници и све црк. општине и данашње свештенство на териториуму бивше арадске дијецезе извести, да се до сад неподигнуте камате углавниче и најпосле да се позову на изјашњење чиновници код којих се налазе кључеви благајне. На отпис преузвишеног мин. председника, да је превишњом одлуком Текелина заклада означена и проглашена као таква, која је приватно-закладнога обележја, па се лозива саб. одбор, да изврши оно, што је већ захтевано у том погледу, као и да је преузвишени исти уништио одлуку саб. одбора, којом је осуђен поступак Њ. С. око исплате 7,3 каматнога прихода г. г. епископима будимском, вршачком и бачком, упућен фондовски фискалат за Угарску да покрене парницу против исте г. г. епископа ради повратка примљених свота и т. д. — одлучио је саб. одбор у својој седници од 12. Јунија о. г. бр. 5152/1422., да остаје при својем становишту и одлукама и саопћио је ту своју нову одлуку преузвишеном г. кр. уг. министру-председнику. Исти је отписом својим од 23. Окт. о. г. и ову одлуку саборског одбора уништио, а подједно известио саб. одбор о поменутој круниној одлуци од 19. Авг. о. г. Ради боље илустрације напред наведенога, примећујемо, да је у саб. одбору, у ком је речено закључивано, седело три доктора права и адвоката, осим два народна Фишкала такође др. права; и кад се ово зна : нека сваки беспристрастан Србин и читалац ових реди про-

суди поменути њихов рад и закључке. Напоменути нам је овде још и то, да је како Његова Светост, тако и сви увиђавнији Срби опомињало чланове саборског одбора, да промисле добро шта раде и да помисле на могуће последице; ал се није имало коме говорити. Последица горњег рада саборског одбора, била јо то — што се предвидети могло и чега се сваки мислеони Србин | прибојавао —, да је превишњом одлуком Његовог Величанства од 19. Авг. о. г. поменута Текелина заклада изузета испод руковања саб. одбора и пре- Ј дата под руковање засебног старатељства. Овим превишњим решењем, губиће народни фондови годишње на станарини 5109 К 04 пот. а на управним трошковима 16.396 К 91 пот. т. ј. народни фондови имаће од сада годишње за 21.505 К 95 пот. мање прихода, односно тај ће мањак морати — ако се уздаде — подмирити од других фондова, а да и не спомињемо да ће једно 1—2000 К изгубити и мировински фонд проФесора и чиновника фондовских. Из реченог се јасно види, чијом је управо кривицом дошло до тога, да се управа поменуте Текелине закладе одузела од саб. одбора, и предала посебном старатељству. Ал' то нашим радикалима, односно „Застави" ни мало не смета, да сада сву кривицу зато баце на Његову Светост, и у својој мржњи обневидили су и незнају већ ни шта говоре ни пишу. Тако се у јутарњем броју —- крајцарашком — 250. намењеном народу по сувачама и рогљевима у чланку „Последљи исиад иатријарха Бранковића," који је написан што-но реч без репа и ушију —, чини одговорна Његова Светост чак и за оно, што се у „Народности" писало, те рекло „Ево већ у његовом (!) листу „Народности" читав народ српски оклеветава како је толико покварен и разуздан, да у њега није више синова, који би кадри били, да управвљају народно-црквеним пословима, те би се читава наша народно-црквена