Српски сион

Б Р . 23.

СРПСКИ СИОН

С тр . 659.

био овлагиДеи, да ужива трећу трећину камата основне главнице од 2,000'000 К. Ово замењивање је потпуно слично са заменом, која се садржава у основном писму (Петра Божића), које је одобрило високо кр. уг. министарство богочасти и јавне наставе под 17. септембром 1884. бр. 33.485. и која овако гласи: „Но пошто је зак. чланком IX. од год. 1868. ди* јецеза арадска потпала романској митрополији, а Срби у арадској дијецези потпали српској дијецезитемишварској, и пошто је сам Фундатор Петар Божић био Србин и пошто се из самога тестамента види, да Фундатор није намеравао основати стипендије за Романе, већ за Србе источне вере, то она опредељења тестамента у обзиру стипендија, која се односе на арадску дијецезу, имају се односити на дијецезу темишварску ." Ну обзиром на то, што се од 1842. године овамо, када дотација епискона није била једнака него разне величине, прилике, које се односе на дотирање енископата прав. сриске митроиолије карловачке, промениле у том правцу, да је у 27. § у I. одс. I. В. прев. кр, наредбе од 10. авг. 1868. године начелно изречено, да „сви Епископи добивају једпаке, дотације; чега ради имат ће се комасирати приходи свију Епископата .." — то је услед тога моје скромно мишљење и предлог, да В. Преузвишеност изволи сугласити се и односно, у колико је за то потребна и прев. дозвола, на прев. месту испословати, да се 11. тачка овога основног писма од 1. августа 1842. године тако допуни односно измени, да се трећа трећина камата овозакладне основне главнице на уобичајени начин, годимице, урачунава у епископску дотацијону конгруу и да се на једнаке делове подели на дотирање прав. српских епископ&: бачкога, будимскога, горњо-карловачкога, пакрачкога, темишварскога и вршачкога.* *) Како је Љегова Светост аа случај да се не усвоји овај његов предлог, мислила да поднесе предлог да поиенуту */з камате ужива темишварски епискон, у ком случају не би имао уживати приход од Сирига, ког би остала г. г. епископа имала уживати; с тога смо у чланку „С истином на среду." и рекли па 651. на првом строју у 18. реду од горе

После овога имам част са пуним поштовањем молити В. Преузвишеност, да изволите горе изређано у високу пажњу узети, моје понизне предлоге прихватити и у поводу тога своју високу одлуку у овој ствари мени саопћити. Примите и т. д. Карловци, дне 31. октобра (13. новембра) 1900 године. Г е о р г и ј е с. р. Патријарх. М. 120. ех 1901. Високославном српском правосл. нар. цркв. саборском одбору у Карловцима. Савезно са одлукоа Високоистог од 18./30 децемира 1899. бр. зап. 2409. имам част саопћити Високославном саборском одбору знања и евентуално даље одлуке ради, да сам у смислу исте учинио потребне кораке, да се заклада пок. Саве Текелије, која је у другој половини 1900. год. достигла и прешла висину од 2,200.000 круна, нриведе намени према одређењима односно према духу основ. писма од 1. августа 1842. У тај смер сам се обратио образложеним представкама од 31. октобра (13. еовембра) 1900. с једне стране иреузв. г. ц. и кр. заједничком војном министру у обзиру на војничке стипендије; а с друге стране преузв. г. кр. уг. министрупредседнику у обзиру на камате за издржавање семинара и то овде у Карловцима и односно камата за допуну епископске дотације, 0 исходу учињених корака јавићу касније високославном саб. одбору. У Карловцима 2. (15.) марта 1901. Георгије с. р. Патријарх. 0 Д Ј1 У К А саборског одбора од 12./25. марта 1901. бр. С. 0. 1629./19. ех 1901. у цредмету закладе Саве Текелије од 2,000.000 круна. Његова Светост преузвишени господин Георгије иатријарх српски високим допи„или пак да се устуии темишварском — —". Ну, после превиппвег решења од 22. Окт. пр. г. Његова Светост није могла учинити овај предлог. Уред.