Српски сион

Б р . 23.

СРПСКИ

сион

С тр. 668.

с другија страни тогоже извајанаго крестића; с другијаже вњешнија страни такожде Футрола јест надпис сљедујушчи: -ј- С1е иждивеше &гб Данвла Проигбмена Хиландариа Ж Ескизахри, хажи Г\д>рга Братг #а\[-бв (1775.) Внутруду сут 4 изображенија свјатителскаја сребрна и позлашчена, от коих перви Ј осиф , други Никодим, трети цар Константин, четверти царица Јелена. II. Р е в е р с. Долуподнисани настојашчим писанием свидјетелствују, јако крест сребром окован и с лица позлашчен, в средиње коего мали крестић с честним древом находитсја, такожде сребром оковат и с лица позлашчен, с Футролоју сребрјаноју, внутр и вњеуду позлашченоју, мноју ироигуменом монастирја Хилендарја љета 1804. в град Видин ради сзбиравија милостини из мон. Хилендара взјати, но отуду страха ради турецкаго бјегством в Сербију пренесени, и здје у бившаго Сербији началника Георгија Петровића Чернаго оставши, в љетје же 1813. чрез тогоже Георгија Петровића в ц. к. страни в бјегствје от Турков наки пренесени, за коего аз немоги от него получити јего, и у високославнија славонекија Генерал-команди тужитисја прчнужден бих, но между тјем у њекоего Фенечкаго нерњаворца Милића Остојића случајно изобрјетени, и чрез Г. Павла Хажића архимандрита Гергетежкаго из мон. Фенека јего високопревосходителству Г. Арх. и Митрополиту СтеФану Стратимировићу от Кулпин донесени и предани от тогоже ви сокопревосходителњејшаго Господина средствием Пречестњејшаго АЕМ. Консисториума Карловачкаго, јако вешч монастирја Хилендарја, с тјем примјечанием исиравно во руки моја пријах, что во призрјенији сего креста помјанутаго, ничто далше искати или досаждати имам, но паче, ашче би вопрос каков о нем родилсја, бремја слова и отвјета на мја взирају. Того ради и своеручно поднисујусја. В Карловцје 31. Јануариа 1814. М. П. тр^р 1од, бсЈлтјтрСи тгрогјуиЈла^од 7.Гјла-;Вар1УО$

Пред нами: Томом Јоановић Видак с. р. А. М. Асистентом Јоаном Николић с. р. А. М. Асистентом Раи1о Вешсгку ш. р. АгсШер18кора1;о 8есге1аг1о Константин Стојшић с. р. А. М. канцеларии експедитор. III. Ваше Високопревосходителство милостивјејши Господине! Високому В. В. мње даному налогу сљедуја, непропустих в мон. Фенецје архимандрита тогоже монастирја Мелетија Никшића (по збегу Карађорђевом, архимандрит Студенички Мелетије Никшић, постављен је био за пр. управитзља ман. Фенека) о крестје из мон. Хилендарја в Сербију принешеном убо, обаче изгубленом и недавно чрезвичајним начином обрјетеном бившем обстојателно и во присуствии догодившагосја проигумена реченаго мон. отца Григорија Димитријевића испитати, и каковаја он купно с помјанутим проигуменом обстојателства относителње до тогоже креста открил ми јест, изволите В. В. из сљедујушчих обширно увједомитисја. Проигумен реченаго монастирја Хилендарја Григориј, иосла^/ бивши от своего јему монастира в град Видин 1804. ради собранија милостини, с дозволением како мирскаго началства, тако и духовнаго свјатија Гори надлежателства, коеју приликоју принесл са собоју крест в' нрилозје подробно описани. Догодилосја обаче да Егти скопу тоја страни от Турков посјечену бившу, он во Сербију пребјегл, идјеже уразумјев в тое времја бивши Сербие на чалник Георгиј Петровић Черни, да речени крест в руках тогоже нроигумена находитја, насилно от него отјал, и у себе дотоље задержал, докоље и сам страха ради турецкаго все началство свое позабив, прошлаго љета в сија страни прибјегл. Хотја речени проигумен тојже кресг от предпомјанутаго началника возвратити старалсја, обаче никоим начином желание јего иснолнитисја немогло; ибо он тој конечно задержати вознамјериви, разнаја во изви-