Српски сион

С тр. 688.

СРПСКИ

сион

јарха, да је тај предлог додуше мудар и частан, али непримљив (шассер1а1)1е). То је дакле све што се збило и изменило у Св. Синоду о предлежећем питању. А оно, што се куриозно наоколо збори и као из аутентичног извора проноси, то је, да су осморица њих високопресвештених митронолита јавали цес. краљ. аустро угарском посланству, да су вољни, ако би посланство било тако добро да их подупре, да опет унвђу у Св, Синод, да непосредно одмах други дан ириме његове нредлоге онако, као што их је оно Формулисало. И сада нека суди сваки из самих чињеница, који су они, који благо воде и траже оно што је логично и законито и канонично, а који су они, који у духу иротивусловљја и протиреда нодуииру противно и интригирају у Св. Синоду. Превео 0. М. Још једно писмо етуденичких калуђера. Приопштио Д. Р, УП. С нријатељске стране добили смо још једно нисмо студеничких калуђера, ког овде доносимо, из ког се види, да је Студенида и у XVIII веку била ставропигијски манастир, т. ј. да је патријарх срнски — пећски имао право постављати у њојзи настојатеља, и да је она само од њега зависила. Исто гласи: Свјатјејши и Блажењејши Г. Г. Патриарх Наш обшчи отец и Архипастир Премилостивјејши! (Писато патријарху Арсенију Јовановићу Шакабенти у Карловце.) Блаженству Б. давним желанием и всјакоју готовостију понечение и приљежное иристојание јесмо имјели непремјено, коим год образом но должности нашој синовској најавитисја вам: обаче даже до сеље различним бједвим иреткновением возбранени бихом и невозмогохом. Ниње же једва отраду њекују улучихом, сим благопокорн шим писанием с ирислаником нашим приказатисја В. Б. потшчахомсја: все смирено молим се благословением и нисанием Архипастирским нас своја чада посјетите и утје шите; ибо ближајшим приближением иаче

ињех ствојствени много образње и различње ваши нарешчисја можем: Понеже сија свјатаја церква обитељ Ставро-пигиа свјатјејшаго трона вашего Пекскаго и Патриаршескаго наричетсја: и ашче (оле!) измјеноју десници вишн>аго под посљеднују нишчету и всјаки недостаток нодпал јест: обаче чести ради самија Пресвјатија Богоматере и љубве ради ових св. Божиих угодников бивших преблагочестивих цареј наших иже здје до сего дне тјелесње цјелокупње свато љепно почивајут. Такожде наипаче ради чести и благопохваленија ре ченаго вашего св. престола и обшчаго славено-сербскаго рода нашего: в первој свободје ио завјешчанију и уставу (до сего дне обрјетаем) твердом св. Сави, јего запрешчении и хрисовној книзје епископу или митрополиту неимјети власти над сеју царскоју обителију, но под власти Патриаршеској Ставропигиа како и от прежде била да будет, и тако реченаја сија и написанаја чести ради преди речених образов и ради реченаго превосходнаго Престола В. јакоже лучше вјесте да утвердитсја. Ми же јакоже рјехом непремјено попечение и јелико мошчно всјакују должност и нослушание показовати будемо к В. А. и ради речене должности и синовњаго нашего благонокоренија обшчим братским советом и нуждним произволением малочисле них братијах ради, нослахом отца нашего старца Евтимија јеромонаха пријти и ш>клонитисја С. В. А. и от уст да извјестит Вам за њекија нужднија мон. потреби, то10 ради ако произволит Б. В. преваручетслное иисание во кратцје јему премилостивње миросердствујте от В. Б. аодати. За њекија вешчи мон. которија отец Архимаидрит наш Василиј с' собоју отнесл, с Вашим надјеемсја знаменитим писанием мо жетсја некоим благополученим временом принести. В протчем ожидаем премилостивог от Ва : А. помилованија и благословенија и јесми В. Б. и А. Н. П. 0. 0. и В. все благопокорни и прениже слуги и ножники и о госиодје чада С свјатој Ц. II. С. П. О. С. Т. П. Л С. Ј, Н. јер. со о. Б. в. Б. У С. Јулиа 23. 1747.