Српски сион

Г> р . 24.

СРИСКИ СИОН

а односно свега немајући никакве одговорности према свакој дрквеној власти и ауторитету, изолирали би јерархе и пастире цркве свагда према својим назорима и рачунима. Пагубнија система од ове до сада се није нојавила у обсегу патријаршеског аностолског Васељенског Престола, и баш она би преправила растројство и разорила Велику Цркву. III. Примену такове погубне по Цркву системе избора, оистинантно су подупрели седморица њих митронолита у Св. Синоду Васел. Престола; али енажно их је одбио Њ. Светост Васељенски Патријарх г. Јоаким при раснрави штатута. С њим бејаху сугласни и петорица од митромолита у Св. Синоду, који и са гледишта како онштег, тако и богословског образовања и са гледишта иекуства па и са гледишта разума и црквене, у опште рекући, религиозне ревности, никако ни у чем не заостају по сугласном суду свију право мислећих. Но пошто су уведење трећег мњења одбијали и архијереји упутних еиархија и опозиционална световњачка странка, а с друге страве онет пошто је аустријско посл&нство у својој односној сиоменици изречно изјавило, да конвенцију од 1880. сматра светом и непрекорачивом, као уговор, који терети обе странке и који ниједна од уговорних странака нсма право да забацује, ако друга на то не пристане, а сваку односну одлуку патријаршије, која би се дотакнула конвенције, проглашавало у напред изван снаге и као да не постоји; '10 да би се ствар уредила и да би се релативно удовољило захтевима и ц. краљ. владе и опозиционалне световњачке странке, предложио је Њ. Св. васеленски патријарх у заседању од 23. септембра ово: „Конвенција од 1880. да остане нетакнута и света, а тачке штатута, које тангирају конвснцију, да се одобре онако, као што то предлажу архијереји упитних епархија; међу тим свих осталих 10 тачака спорних између клирика и световњака да се потврде, као што их је већина у ту сврху синодално одређеног одбора одобрила. Пошто се на тај начин једногласном одлуком Св. Синода учини овом питању крај, онда, независно од рада, који се већ налази нод испитивањем, ваља да се споменицом цес. краљ. влади и посланицима и митрополитима упутних епархија изјави, да Мати црква, желећи да види разјашњеним ставак односног чланка конвенције : „иошто се нрије буде саонштило Ваеељенско

Патријаршији име кандидата Царевог ради извршења каноничне Формалности и т. д. нредлаже ово: „У Сарајеву, столици митронолије Босне и политичком средишту упитних епархија, да се склопи од четворице митрополита и од клирика који су код ових у звању, каталог оних клирика, који су на темељу својства, што их захтева наша система, достојни да буду изабрани за архијерејство, те који су: 1) мештани, или 2.) клирици Велике Цркве, вешти словенском језику и 3.) у оскудевању мештана ио нужди и клирици околних православних српских епархија у Аустрији. Затим да се за тако склопљени каталог затражи одобрење од Велике Цркве, пошто се тачно испитају и контролишу својства уписаних, а после тога санкција од цара, тако да месна Црква буде представљена као она, која предлаже за избор достојне, Св. Синод као онај који их одобрава, а цар као онај који их санкционише. А у случају да обудови једна од четири митрополија, да се са знањем месне власти и одобрењем цара, остала три митрополита са четири архимандрита митрополија састану и после претходне религиозне свечаности у храму да кан дидирају три особе од у горенаведеном каталогу општим одобрењем трију страна уписаних, те од ових да цар изабере и за тим да наимен УЈ е једног као митрополита обудовљене епархије, а иза тога да се јави избор Вел. Цркви и затражи од ње одобрење и издање дозволе за рукоположење. — При томе пошто се много говори о ирозелитичном деловању католичке •аропаганде , сматрам за добро, ако се то одобри Синодално, да се један архијереј Васељенског Престола од оних, који су вешти словенском језику, као што је на пример митрополит мел-, нички г. Иринеј, одашаље као екзарх у оне нределе ради тога, да испита у опште стање хришћана, а нарочито са гледишта нрозелитизма". Овај предлог Њ. Светости заискали су неки који противно мисле да га нарочито нроуче нашто им је преиис истога дат на проучење. Но изненадно у идућем заседању, пре рас ираве овога иредлога, митронолит драчки изговори нротив Њ. Светости у напред нроучену оптужницу, у којој је између осталог говорио и јо упитном предлогу Њ. Св. васељенског патри-