Српски сион

СРПСКИ СИОН Б р 24.

С тр . 706.

се не зна нн ко му је уредник, п који доноси и иолитичне вести, донео је у своме 46. (262.) бр. шј Вршда следећц доние, који довољно карактерише на делу наше радикале. Исти гласи : Оиравка владическог двора. Заиста се сваки иоле трезвеии Србин мора начудити овој немарности око оправке овд. владич. двора. Ми сумњамо, да је још ико до сада видео, да се у овом добу оправљају палате, као што је наш двор. Други народ би таком приликом дубље размислио и веће бриге водио о народном благу, него што је у нас на жалост случај. Далеко под јесен у највећој киши руши се двор, те су све греде и зидови влажни остали, а уверили смо се и сами да је чак и грађа почела трулити. Па је ли је ово нужно било и морали се овакав материјал примити? Свакако не, јер је ово нечувена безбрпжност н немар. Пре неког дана уверили смо се лачно, да се на левој страни двора, од куда најжешће пири ветар, зид од полу п четвртине дигаља зида. Ми и као нестручњаци, неби нп своје колебе давали тако сазидата, а некмоли један владичански двор, који треба столећима да стоји. Права кривица није зпдарева, њему је израда шецко једно, он гледа само да што пре буде готов, те да своју добит у шпаг стрпа. Па ко би другше и радио, кад су му слободне руке? Главна кривица овом немару лежи у нашим меродавним факторима. у саборском одбору. Једвах сејеисго решило, да овд. епитроп г, Коста Стефановић има да врши дужност прегледача. Али каква вајда, кад се г. Коста у те послове неразуме и ми му ни најмање не пребацивамо, јер смо увереии, да г. Стефановић, као добар Србин улаже сав свој труд око поверене ау задаће. Али г. Стефановић нпјестручњак, те и неможе нредузимача упозоравати на сваку ситиицу, те се тако и на даље радп, што се хоће. Цела досадака израда не вреди ни луле духана, а зид са четврт циглама изненоди%е нас једног дана својим иадом. Саборски одбор требао је да именује личност' која се у овој ствари разуме, а не да се са народшш новцем плаћају којекакве несавесне израде. Дали би други народ допустио подузимачу, да ради што хоће? Не! Јер се они брину за своје добро, а не као ми. Наш глас остаје вапијућег у пустињи; саборски одбор троши народни новац без сваког уачуна, а највише у личну корист, те мху је зато и оиравка двора девета брига. Они се радије баве тиме, како %е нам и од двора штогод иродати, да се туђгм туда иосле шири. Да, то су последице немара и небриге наших меродавних фактора. Благо нама кад већ туђин може и на нашем добру- да пам кроји капу, како му се прохте! Ми тражимо, да Саборски Одбор илн суспендује до пролећа даље зидање, или нека именује .једног стручњака, који ће надзиравати даљи рад. То јв дужност Саборског Одбора, коме је поверено народно благо! Овом прилпком морамо се још једне појаве дотаћи. У двору се налази једна капелица; под свима

владикама (особито Кенгелцом и Нектаријем) др жало се у очи Архангел-дана бденије. Један лгп обичај у спомен помрлих владпка. Но ове године је то тако заспало, на да се ама баш пико од паших свештеника није нашао побуђенпм, да бар очита мало молитвице. Немар и равнодушност, где год завирпмо. Зар је прека нужда, да се баш ио овом времену зида двор? Ето мој Србине Србакови&у, тако се ето газе народни обичајч, када је меродавним круговима све то једно. Оиравка двора није била у данахињим данима од иреке нужде, тај новац би се могао и на друге цели уиотребити, јер није све најбоље, што је ново. — Дозуајемо, да ће на предлог овд. инжинпра. г. Крестића бпти цео поменути зид и сва трула грађа срушена. Ето дотле води немар и небрига — само до трошка". Какву је „прашину" морао овај допис у Вршцу произвести, може се преставити! Неименовано уредништво, за избећи гњев радикалски, било је принуђено, да у 47. (263.) бр. донесе овај нсправак: Исправак. У нрошлом броју „Родољуба" уврштен је .један допис под иасловом: Оправка вла дичанског двора. Тај је допис само пз незнања уврштен, јер је уредник одсутан био, иначе том допису неби места уступили, у толпко пре што нам никада није била намера упуштати се у такове личие ствари, а нарочпто у ову конкректну, која је сасма неосиовано изнесена. Оволпко ради равиања онима, који се можда увређенп налазе. Уредништво „Родољуба". Као што нас из Вршца уверавају, поменути је доиис од речи до речи истинит, п псправак је морао изићи за опсенити радикалску простоту. Еј лаковерни радикални свете, кад ћеш једном увндети и нровидети опсенарство твојих вајиих вођа 1 А ко &9 снооити трошак! Кад човек види она озбиљпа и замншљена лпца чланова саборског одбора. кад изи))у пз кир Митине „решторације", ил пр"Д њоме седе са опима, који имају шта молити, ил кад свога „вожда" са облигатним ађутантом ирате на станицу; мислио би човек: е то су мудраци иад мудрацпма, каквих пије било нп у римском сенату! А кад овамо погледа човек на њихов рад, он се о са свим цротивном уверп. Оц многпх „гпксера" навешћемо само овај, који се може врло фаталпо свршити ио „иапвног" потпредседника. Саборском је одбору. мало било, што пије прихватио кр. решење у погледу исплате четворицн епискоиа из Текелипе закладе 38.975 К, него је уз то поднео тужбу нротив њих, ношто пису тобоже имали права да дигиу тај новац. Удес је хтео, да такву тужбу подиесе др. Браико Илић фишкал пар. фондова за Угарску.