Српски сион

Б р . 24.

СРПСКИ СИОН

Стр. 705

иастављајушчаго их повинујутсја, једињем мудрованим покорјајушчесја тому, послушајушче во благое и тако достојно живугнче, обрјашчут покајание и спасение вјечное. Вједоможе буди, јако от игумена, јакоже и инаја всја благаја, сице и обшчежитие начинатисја имат. Тој бо прежде м имјение свое и вољу своју отложити должен, да братију в тожде повинет. Ашче убо свјет иже в тебје тма јест, то тма кољми. Тјемже братпе свјата, воспрјанем и вонмем спасенију нашему, и како кљаљсја јесми пред Богом во церкви свјатјеј, жителствовати по правилам св. отец, тако от ниње обшчину да држим и возљубим. Ибо аз за вјечни живот и спасение ваше, јеже би получити всјем вам, по должности моеј сие судих бити. А всјем хошчет за будушчее житие ваше уравление по чину сљедовати. Дано в монастирје Беочину мјесјаца Јулија, дне 31. 1753. М. П. Павел Ненадовић с. р. Ова је наредба митрополитова, учинила праву побуну међу калуЈјерима. Из описа фрушкогорских манастира од 1753., који је као што рекосмо наведен у о. л. могло се видети, да је сваки калуђер имао своју „сиротињу"; па укинути ту „особшчину" и увести „опшчзжитие": то је био грех вапијући на небо! Због непокорења и неизвршења горње наредбе, неки су настојатељи били строго и кажњени. Митрополит Ненадовнћ је морао да изнесе и пред синод предлог о укинућу „особшчине" и уведењу „обшчежитија". Синод је у том погледу донео овај закључак: Екст р а кт протокола синодалнаго в четвертом сједјении 6. Јулија 1754. в Карловцје. Јакоже богоугодно и благохвално јест в монастирјех обшчежитие и уставом уложено, тако и в монастирјех фрушкогорских в епархии еремској воведеное обшчежитие Синодално затверждаетсја, да ненарушено хранитсја и твердо, ашче-

лиже би кто на порушение обшчежитија покусилсја и доказало би сја, такови правилно да накажетсја. А на разрушение сего уставоположенаго обшчежитија покусившисја и по заслуженому от Архиепископа и Митрополита, на 6 љет от свјашченодјејствија и началства задржани архимандрити крушедолски Никифор, хоповски хажи За хариа и раковачки Никанор, игумени же врднички Стефан, бешеновачки Дионисиј и јазачки Атанасиј, на прилежнују молбу в Синодје сем собравшихсја Архиереев в надеждје исправленија их, от запрешченија отрјетаајутсја и всјем им паки свјашченодјејствовати благословјатсја от Архиепископа и Митрополита и трем им архимандритом паки прежњее в монастирјех повелителство и началство точно и по преписаному уставу возврашчаетсја, таковим начином да себе в будушчее исправљајут и на утверждение во водении обшчежитија приљежат, ашче ли би же посље сего им иеходатајствованом помилованија паки словом или дјелом, тајно или јавно, сами или чрез иних против обшчежитија что либо дерзнули, вси х>ли једин от них, да паки правилному наказанију подложитсја и из монастирја своего во други пресељатсја. Павел Ненадовић с. р. Арх. и Митрополит Бачки епископ Висарион; темишварски Георгиј; славонијски Софрониј; карансебишки Јоан ; будимски Дионис^ј; арадски Синесиј; карлшчатски Данил; Партениј Павловић епископ (посвећења) и Јосиф КОСТајНИЧКИ. (Свршиће се.)

ЛИСТАК. В е с т и. Куд ое дева Немавино благо ! Познато је, да нема већпх опсенара од наших радикала. Они кад су у опозидпји, не ваља пм нпшта што други раде. А каквп су на владп, нека послужи за доказ п овај пример. Радикалски прапорац „ Родољуб што излази у Вршцу, листпћ намењеп тобоже за „автономне, просветне и привредпе потребе српског народа", ком