Српски сион

Вр 24. СРНСКИ

помислим у себи, ово је искушение, треба се на ум узети. Перви је екстраћ био: Карловачки тропФвермут, после њега Бордо, за њим Токаер, таже Шомлауер, Малага, Дипер, Шампањер, Линељ, кромје ординарног белог вина. Локаи су тако шчедро точили, као да из бунара ваде, и ја сам се тако добро држо, да сам од сваког само но једну чашицу пио, кромје Шамианиера, ког сам добро љуштио. Канцлер је млад, неожењен човек, тако леи, да би се свака у њега заљубити могла. За астал смо сели у г / 2 б сати. И ја сам добро смотаво, и нисам хотео ни једно јело пропустити, кое из куриозитета, да видим шта је, кое и от глади, јер от Фруштука у 7 сати, до ручка у х / 2 б сати, јест подобро растојание. Кад смо од Канцлера пошли, ја му благодарим на високој његовој милости, а он ми отговори: Зепшз, Нећег Ггеипс!! Пре тога у недељу ручао сам с Њиовом Ексцеленциом код вице -ХоФкригсрат Пресидента, Барона Стипшића. Оа има три Фрајле, кое су се све редом самном унтерхалтовале, верло сам био от свију отликован. Ово је смешно, дође бединтер нак зове Њ. Ексцеленцију на ручак, пак ето га онет на зове и мене. Цар долази 24. о. м. из Бадна у Беч. ГраФ Канцлер је казао Н>. Е , да неможе с њим ништа иочети радити до понедељника, јер мора цару реФерирати ствари, кое су му наложене да изради Лагер се свршио; жао ми је, што нисам мого изићи, да га видим. Била су у лагере два прајзка Принца, и два сина Велингтонова. Овде је Г. вицегешнан Текелиј, кои ночти свако вече, Њ. Е. иосјешчава. Шок је у Мајдлингу, и доћи ће с концем ове недеље у варош, весма је слаб. (Ово је био Шок —■ дворски агент —, чију смо коресподенцију са митр. Стратимировићем У лањском „Срн. сиону а навели). Ог политически какови новина не знам вам ништа јавити, јер се овде ништа не чуе, него оно што стои у публичнима новинама, а те ви тамо читате. Поздравите ми Г. Секретара, радуем се да је оздравио, такођер и нрочу дворску Госноду, ако су код куће. У кући Г. ГраФа Вранковића нзјавите мое цочи-

СМОН С тр . 683.

тание, и во обшче све ноздравите љубезно кои за мене упитају, нарочно же Г. Арх. Крушедолског. и ако отидете у Гргетег моју тамо братију. Љубећи вас, остајем ваш искрењејши Јустин с. р. У Бечу 11. Септ. 1828. II. Љубезни брате! Мени се чини, да ће Њ. Е. дуже овде остати морати, неже ли што су мислили, јер до данас нису почти ништа у свом дјелу могли радити, ово тога ради, што је Цар 24. о. м. у Беч дошао и Њ. Е. нису му таки досађивати хтјели, овоже зато, што је и граФ Канцлер њеколико дана болестан био и Њ. Е. нису могли к њему отлазити. Сви добри пријатељи совјетују Њ. Е. да отовуд ие иде, док резолуцију не добие, и за то смо прогаастог вторника свима Г. Г. Епископом писали, да пошљу компромисионалес, да могу Њ. Е. нотверждение они лица искати, која су иредваритељње већ за Епископе избрана, да се не би морао опет Синод держати. Синоћ је био хофбал, на котори су и Њ. Е. позвани били ; сам Канцлер дошао је у великој гали у 7 сати к нама на квартир, и отвезао је Њ. Е. на бал, у 10 сати су се Њ. Е. вратили кући. Бал је био весма свјетел, ту су Њ. Е. и с Императором говорили, кои му је казао, да му скоро дође. Код Фиршта Метерниха били су ЈЈ>. Е. јучер, и он му је рекао, да му може сваки даи у вечер иосле 10 сати долазити. У четвртак ићиће Канцлеру на ручак, при ручку неће бити никога, да се могу на само разговарати. Сви се овде от велике Господе чуде, шго се наше ствари тако задержавају, и мисле, да ће се сад морати окончати. От ХоФкригсрата сви обећавају, да ће Њ. Е. секундирати, а и Канцлер се весма наклоњем види. Сви вообшче, и код Мађарске Канцеларие и код Хофкригсрата вичу и љуге се нротив проклети денунцијацианта, и кажу да денунциацие, тако се умножавају, да су им већ досадиле, јер не само противу нашег клира, него и нротиву други различни нер-