Српски сион

С тр . 684.

СРПСКИ

СИОН

Б р . 24

сона бивају, и тако се већ тај отров расиростро, да више нико ние сигуран. Ерцхерцог Лудвиг каже Њ. Е. на балу: како сте смели на бал доћи, зар се не боите, да вас не ће когод денунцирати. ЕЕ>. Е. отговоре Нринцу: Да код куће отидем на бал, не веруем, да не би то учинили. На крстов дан ручали смо код Сине, такожде и у прошасту недељу, а у вечер сам ја ишао гледати велики Фајерверк у Пратеру, при коем је и Двор нрисутствовао. Сутра ћемо опет код Сине ручати, сполег* поста; биће, што рекао наш Павел катана, опет шампалира. Прошасте недеље били смо у Греческој цркви, турски поданика, ту су нам показали тутори леп адиђар црковни, кои им је почивши Император Росијски Александр објешчао, и кои им је после смерти његове, преко посланика Рос. Татишева предан. Адиђар тај састои се из путира, 2 дискоса, звездице, кашчице и копија; све от сребра пак лепо позлаћено, посао је такав, да Њ. Е. кажу, да јошт нису видили. Заиста царски дар. Пре неколико дана ишли смо у Мајдлинг посјетити Шока, и том приликом ишли смо у Шенбрун видити ЖираФа, кои је кад је донешен, цјели Беч побунио, и коме су за чест, као што каже Сина, кад је донешен у Загреб, варош илуминирали. 0 безумија человјеческог, једном животном за чест варош илуминирати !!! Сад је овде мало престало, али кад је донешено то животно, ништа ние мого човек овде чути, него ЖираФ, ЖираФ, тако су суетни Бечани. Пишите ми јел Стеван кувар тамо дошо, и јел Вам предао мое ствари, кое сам из Пеште послао; содержите их молим код Вас до моег тамо пришествија. Пишите ми чешће, да знам шта тамо бива, и како животарите; ми овде никад боље, истрчим се кое куд, нак тако огладним да би изео келнера, несмем рећи штумадлу, јер је појака, имао би и Г. Архидјакон с њом посла. Ја сам овде постао пивопица, не пием вино, него кад гдигод ручам на сарани, и то слабо марим за друго вино, него нати шамналир. У вечер ми је вечера једна кобасица и жемичка, и * Јустин је бао Осечанин. Отуда овај иараз. Урсд.

једна Флаша пива; Њ. Е. не вечерају, а момци могу што хоће сваки са своим талиром на дан. Поздрављајући све љубезно, и љубећи Вас остајем Ваш искрењејши Јустин с. р, У Бечу 18. Септ. 1828. Ш. Љубезни Брате! Ја сам Вам јучер и данас у великом послу, и једва ево у вечер уграби мало времена да Вам ово неколико речи напишем. Проклети денунцианти праве нам толико посла, и цркви толику штету. Канцлер је дао Њ. Е. денунцијацију, која је противу свију лица, која је за епископе пропонирала, изишла, и ја се сирома мучим и правим отговор.* Да знаду Архимандрити како их перем, знам да би ми сваки добро платио. Кажите Г. Арх. Раковачком (Георгију Храниславу, потоњем владици бачком), да ми остави аков тропФвермута, јер управ сам заслужио, а кад ја тамо дођем, хоћу му казати зашто. От Г. Г. Епископа Бачког и Карлштатског дошли су компромиси, о коим сам Вам иисао, јоште от Г. Путника ожидавамо. Да хоће и он скоро послати, да се дјела не задржавају, јер от тог сад чиними се све зависи, да Њ. Е. добију полномошчие от Г. Г. Епископа, да могу издјејствовати, да се она за Епископе предложена лица от Цара потверде, да се не мора на ново Синод держати. Њ. Е. јошт нису били код цара, чекају док добију све комнромисе, пак ће онда ићи. Код Канцлера је ономад на ручку био, и у вечер дуго код њега остао; и он је већ двапут код Њ. Е. био, један пут, кад га је отвезо на хофбал, а други пут, кад га је возио на соаре код Метерниха. Сад други пут, кад је овде био Канцлер, дуго је седио с Њ. Е. и разговарао се; Њ. Е. читали су му речена два компромиса, и он каже да је то весма добро, што су Г. Г. енископи дали. Незнам откуд Канцлер * У то је време био гдавни денунцијант арх. ОентЂурађски Павле Кенђелац, који се није стидео да даде од себе реверс, да ће се поунијатити, ако постане арад ским вдадикои. У ред.