Српски сион

ОРПСКИ

сион

1 > 1» '2П.

кровитељство чести, достоинства и ирава мога, гато је велим све то содјејствовало, да је жребие извора Архиеиискона цјелог славено-српског и Валахијског, иод мудрим скиитром Аустријскога Двора, живећег Народа, на Високо иочитаему ми као редким добродјетелима и мудростију ириродно обдарену и Вашег Високопревосходитељства украшену архииастирску особу пало. Радујући се дакле да је Ваше Високонревосходитељство на ирестол Архипастирски нозвано, ја иокорњејше молим, да одобрите чувствованиа и желаниа моја, која су тамо управљена, видити Вас у средини свога народа здрава и долгоденствујугача, да доживите часе славом увјенчане, и да иравославви народ у Вами оно за нолзу обгачествености иолучи, гато је у мудрим Архииастирама својим, Предшественици ■ ма Вагаег Високопревосходитељства изгубио. Придворни свјашченик мој Г. Павле Твртковић, доноситељ је овог нисма мог, кое ће он чест имати лично Вашем Превосходитељству предати и усмено поздравити вас новоиолучевим преважним достоинством Архинастира Сербског Народа. Жеља је нак моја и та, још кои нут иосјетити место то, Православпим Архиепискоиима дично, кое сам за живота блаженопочившем и у Српсгву нигда незаборављеног Г. Стратимировића, у детинству моме, но у друкчием духа расположенију, иоходио, — посјетити сирјеч, но и пак с тим намјерением: цјеливати Архипастирску Десницу Вашу и изразити радосна чувствованија моја, која перо тек нагађа, но обстојателно оиисати ние кадро. Засад и нре него што би се ова жеља моја удјејствовала, благоизволите Високопреосвјашчењејши Госиодине, писмена ова недостаточна, но искрењејша израженија моја иримити као знак презјелне радости мое, што у лицу Вашег Високопревосходитељства, познаем достојног Архиепископа и Митрополита цјелог у благословено Империи Аустријској жввећег Славено-Српскога и Валахијског Народа; с коима чувствама цјелујући Свету Десницу Вашу и себе Вашим светим Архииастирским молитвама нреиоручујући, с глубочајшим Високопо-

читанием и совершеном преданостију имлм чест бити. У Земуну 4. Октоврија 1842. Вагаего Високопревосходитељствм к услугам готовјејши Михаил М. Обреновић књаз Сербски. Народна молба Србаља карлорачке генералије да се игуман гомирски Да пило Јакшиб иостави за владику нлашког и Србаља иовосађана, да се за бачког владику постави архимандрит крупгедолскп Атанасије ВеличковиЛ. ПриОПШТИО Д. Р. Како је после смрти Данила Љуботине, карлштатског владаке, који је умро 29. Јануара 1739. прошло нодуже времена, док је иатријарх Арсеније Јовановић Шак)бент могао да му постави последника Павла Ненадови-Ка , који је 25. Аирила 1742. посвећен био за владику, но који је тек 6. Аирила 1744. нотврђеп био, а то све због упијагских сметњи и дворске иолитике, која иије дозвољавала, да се у Хрвагској у оиште поставља српски православни владика, како би се само тамошњи српски иравославни народ превео на унију; то се свештепство и иарод карлшгатске епарсхије обратио патријарху с молбом, да им се за виадику постави гомирски игу ман Данило ЈакшиЛ. Иста молба гласи: „Свјатјејши и блажењејши Г. Г. патриарх и преосвјашчењејши архиереи и сав освјашчени сабор, нам милостиви Влагодјетељу. У свакој покорности ми сви жители карловачке генералие и енархие гомирске, како духовни тако и мирски, начелни и подначелни, мали и велики, извјествуемо Блаженству вашему, преосвјашчењејшим Господам архиереом и свему освјашченому сабору и христијанскому сасловију, да от коего времена перви епискуп унитски Пајсеј Зорчић воспримио јес/г унију, свагда и но нему сваки до садашњега