Српски сион

Н р . 25.

ОРПСКИ СИОН

С тр. 711

епискупа упигскога ТеоФИла Пашића јесу нас насиловали и к унии мучителски а не учителски принуждавали, а највећма наше калуђере гомирце, да их доста ио галија и по тавница и по мору јест, а везане, пенане, роблене и решчене, нитко нашего монастира Гомирја изјавити не може. А каде садашни епискуп унитски Пашић у наш народ с многим воинством и с спекулатором на иншчалацију дошао, и тако угрожение из двора цесарскаго нам донио, ако би ткогод противан или словом или дјелом ТеоФилу Пашићу епискупу унитскому показао се, да тај без свакога суда смртном кашчигом кашчигован хоће бити, а његово имјение све да се хоће у контробант узети, а Фамилија његова да се хоће из генералие изгнати и таковое цесарское угрожение сва госнода ових краина и сав римски народ (кога јест већа него нас) јесу ташчалисја дјелом испунати. Многи људи наши ради Пашића унита но цјело љето јесу били у Карловцу оковани и љутим робленем и решчом мучени, и неки јесу у тавницах и помрли и доиста ако не би наш манастир Гомирје сунротив Пашића стали, и свога трошка у нроцес положили (кои је свагда трошке и труде свое полагао нас закону христиааскому учећи и от унијата бранећи) доиста вавиек би ми сви под унвјати остали*. И будући да божјом помоћи и нашом службом, и ми саде приносимо за имнерију римску усрдно крв своју проливајући и трошком и прилежанием наших отаца гомираца, јеет запрешчено Пашићу ради садане војне**, да над нами не влада, зато ми јесмо сви одбрали честнаго отца Данила Јакшића, кои овде между нами рождеп и воспитан, и к вам јесмо га послали да га нам поставити епископа, кога ако јесте поставили велми са усрдием ми сви восточне цркве синови вам благодаримо. Ако ли ниесте отца нашего Данила на енископсгво поставили, ми сви молимо да нам * И ово је докав, од какве еу кориати били наши манастири, и ко је спасао правосдавије. Уред. ** Да није бидо честих војни у XVIII. веку, у којима је наш народ највише издирао, још би нам више народа бидо оилом одведено у унију и католичку веру. Овако су га у неколико чувала његова јуначка дела у ратовима. Уред.

га у скорому времену поставите на епископство, зашчо јешче љетос Пашић к папи свога секретара послао, а папина једна рекомендација веће може код двора краљевскаго, него све наше службе и молене, и паки овдје господа у свие градовие јесу нам пошче зотворили, да никакова листа кои от нас походи непримају, а у оному декрету от двора краљевскаго Пашићу посланом, три клаузе стое ч коими Пашић паки може нас турбирати горше прваго, а највећа клауза јест то, шчо многи наши људи и попови мало разсудни могу насилију господствујушчих и ласканију унитскому покорити се, у предложенију времене губећи уване православија; того ради и паки ми сви мали и велики, духовни и мирски жители карловачке генералие смирено припадајући, умилње молимо Блажењејшаго Г. Патријарха, да бисте нам в скором времену честнаго отца нашего Данила Јакшића в епискона поставили, докље нам в том која противчост њест јавиласја, и да пособствуеге јему векорје корвемацнју (конф^рмацију) добити, и паки понизно и умилње просимо, да би нам другаго во епископа непостављали и неприслали, него отца Данила Јакшића, кога сав народ оишче изабрао, и к вашему Блаженству иослао, и скорје јего епископа видјети желајушче. Блаженства вашега, преосвјашчених архиереов и свега словеснога сабора усрдној љубви и христианској милости и благословенију преиоручајући сами себе и наше носланике и остаемо вашего Блажеиства, преосвјашчених архиереов и свега словеснаго сабора нижајше слуге, жители сви опшче Карловачке генералие епархие плашке. У Карловачкој генералии Марта 20. 1742. Ево, како су учтиво молили љути краишници — Срби карловачке генералије да им се за владику постави народни љу бимац и велики бранилац православне вере игуман гомирски Данило Јакшић. А како су обесно молили новосадски Срби и Власи да се за бачког владику послави архимандрит крушедолски Атанасије Величковић, види се из следеће њихове молбе. Иста гласи :