Српски сион

Б р . 25.

СРПСКИ СИОН

О тр . 737.

огапЈа аћ8о1уат: еа 8о1ит, ^иае рег па1;игпга јреат покпз <3а(:а бип!;, рег1гас(;а88е тИп биИесегИ, пе§1есиз сае1ег18, ^иае 1и(Ис1 тадјз, аи!: 1иг18соп8и11;о песе88агја оПт егип!;. СЈиа ргор!;ег 81 Е. V. в1ис1тт, гјиос! ১гегНог, те 81пегИ сопИпиаге, 8С|113^ие теЈ8 сае(;еп8, ^иае ро881(Зео, еат, ^иаш ро1иего, с1аге регГесНопет, ргаезепз Гауог т ђепеБс1ит поп рагуит сотти1;ађ11иг. (^иет 1аV .гет ађ Е. V. ћитИНте ехогапс1о, аШз Е|иб(1ет §га1Нз (1еуо(из, бНаН е1 (1е1)1(;а сит р1е<;а1е етогЈог. ЕхсеПепИае Уе81;гае Ре8Нп1 20. 9 ћпз. 1797. оћодЈеп1;1881ти8 8егуи« Еисаз Ети8Јсгку т. р. Јиг18 аисН1;ог I. ап. Мушицки се дакле није 1797. одазвао мозиву Стрктимировићевом, него је остао у Пешти и тек је ио свршетку права 1800. сишао у Карловце, где је свршио богословију, а за тим се на св. Николу (6. Децембра) 1802. у мвн. Гргетегу закалуђерио.

Отпоздрав владике бачког Мојеија Путника, на говор ц. к. комееара грофа Хадика, при отварању народног еабора 1769. Приопштао д. Р. Говор Хадиков, шго га је изговорио на лагинском језику, штампан је у срцском преводу у 17. гв. „Летопиеа". Овде доносимо отп<>здрав Иутников изговорен на славснско-српском језику. Исти гласи: Со всјакоју правдивостију церков и обшчество наше илиричеекое под крилом Аугуетњејшаго дому Аустријскаго обитајушчи, сего дње чрез депутиртн своја на собор сеј оправљенија, древље во иредивном избавлении града Самаријскаго от рук сирских, сказаное слово повторити морам, и с много вјашчшим јешче вкупјеже и непоколебимлм упованием изрешчи оное, јако ден сеј ден благовјешченија бист. По истиње ден сеј, ден благовјешченпја всјему обшчеству нашему бити нрорезумјеваем и всјеусердно чаем, зане деч сеј јакоже несумњено надјеемсја, нам и цотомком нашим не точију соугвердит бившее досеље благостојанија сно-

боду и волности наша, но паче мир, тишину и безмолвное ведро иренесет в томе, јако благодатних нрпвилегии наших цредков наших и нашеју обагрјаних и всјаком случаи ,јако во мирје, тако и во брани ненарушноју вјерностију Аугустњејшему дому аустријскому запечатаних пачеже незабиваемим словом ц. к. вел. нашеја всемилостивјејшија монархини потверждених. Тако, јако и врата адова неодољејут им иотверждение и разширение приумножиг в роди родов, на еија мотрјашче и благоугробие матерњее всеиресвјегљејшија и великоможњејшија великија Госножи Госпожи Марии Терезии Јеја свјашчењејшаго ц. к. Ап. величества всемилостивјејшаја обладателница нашеја ведушче надјеемсја крјепко, јако от недр Јеја всакаја милост своим верно поданим рабом исполнених таковаја возпримем благаја, каковија милосердија и правосудие подаватп обикли, ден сеј благовјешченија нам бивает, и потом что промислом Јеја свјашчењејшаго величества о нас поданих своих, Ексцеленциа ваша јако правдоју и благостију достахвални муж в со • бранију сему, и обшчества и клера нашего за ц. к. комесара и мјестобљустигел>а опредјелени јесте, откуду в первих ошчушчаем матернују милост, ,јако во собрании сем присуд ствија Ексцеленции вешеја високпја нерсони видим, и к поминаемој церкви нашеј и илирическому народу, и нам всјем здје сабранпм милостивое поздравление, увјешчание п обнадеждование слишим, приумножает радосш веселие, и то что благословением вншњаго ие точију путешествие Ексцеленции вашеја благнустроилосја в нужнија сија орани, но и тико ц. к. комесар ден сеј уже и радост нашу пачеже надежду во содержаниа милостивјешнх привилегии украшает. Тјем самим ми вс.и дш • жими цоздрављаем и величаем пришествие. Е. В. с правосудием управљати вручено јест, впг.) вси ми во имја всего клера и народа во вгјчкој иокорности и поминаем, молимже и нропш будите церкви сеј свјатој, чесгному клеру и славному народу нашему такови, какових нг нриемљем и високопочитаем. Бог же, Вог о ец наших да даст Е. В. благодаг совершитп мачинаемое дјело во величие синов илиричепик и возвишение народа нашего. На конец јакоже о благом увешчании п поздравлении В. Е. покорњејше благодаренпе