Српски сион

Б р . 26.

СРПСКИ СИОН

С тр . 753.

небесима, па ипак зато већма уважавамо и прикупљамо материјална блага, која р|>а квари и лопови краду и за која људи чистоћу и спокојство душе често пута жртвују; Знамо и то, да свако добро од Бога нам долази и опет зато многи више се уздају у људе него у помоћ Божју; Знамо, да Бог, хотећи нас искушати, често шаље на"нас разна искушења, али никада већа, него што их можемо да поднесемо, па ипак не подносимо та искушења скрушеним срцем, већ роптамо против неправде Божје; Знамо и то, да се Бог брине о сваком, па и о тицама небесним, па ипак сумњамо о промислу Његовом. Син Божји измирио нас је с Богом, када је за нас и себе самог принео на жртву, — пружио нам је и срества, помоћу којих можемо се од греха очистити, — указао нам је и начин, како да постанемо права деца оца небеснога, па ипак колико нас је, који се трудимо, да богоугодним животом својим Богу угодимо ? Одлазимо ли редовно у цркву у недељне и празничне дане да се Богу помолимо и да пажљиво слушамо поуке јеванђелске? Приступамо ли у црквом одређена времена св. тајни покајања и причешћа, чинимо ли добра дела по могућству нашем, као што то од нас Бог захтева? Испитајмо себе и савет своју, да ли не војујемо и ми против Христа, не гневимо ли Бога својим двлима исто као они, који су живили пре ро^ења Исусова? Син Божји, сјединивши нас све, као браћу у благодатном царству свом, у царсгву мира и љубави, заповедио нам је, да љубимо друг друга, па ипак има још и данас међу нама врло честих несугласица и распра, злобе и зависти, пакости и неслоге и осталих порока! Горка је истина, да су прилике, у којима се друштво наше данас налази такове, да очигледно доказују, да смо ми недостојни оне превелике милости Божје, које смо се удостојили, јер смо се далеко удалили од богоугодног живота, и сишли са правог пута, који нам је Спаситељ показао; — али и ако је на жалост све то тако, ипак се тешимо, да још није све изгубљено и да се можемо спасти, — само треба имати чврсту и одлучну вољу, да се поправимо. За то достојнијег и лепшег дара не би могли принети Спаситељу нашем на данашњи велики празник од тога, него ако сви послушамо глас своје савести, искрено се покајемо, што смо Бога, најмилостивијега свога оца вређали и што смо издавали Онога, коме на крштењу обећасмо, да ћемо му најверније служити и заповеди његове најтачније извршивати; с тога љубазни моји сви обећајмо и свечано се заветујмо Христу Спаситељу: да ћемо од сада па до смрти своје свагда се покоравати светој Вољи Нзеговој, да ћемо свагда верно испуњавати дужности и обвезе своје, које нам налаже вера и црква православна, — да ће нас у делима нашима свагда руководити само истина и правда, великодушност и некористољубље, — да ћемо што више радити за опште добро, да нећемо бити себични, већ увек спремни и готови за општу корнст и сваку жртву, — да ћемо искорењивати у нами рђаве мисли, жеље и тежње и да ћемо свим силама својима трудити се, да цело друштво препородимо у духу праве хришћанске науке, да не само ме^у појединцима, већ у целом људском друштву престану једном сва тајна и јавна непријатељства, сумњичења, омаловажавања других, насиља, злобе и пакости, непоштовања старијих и др, а место ових да овлада међусобна љубав, поверење, слога, поштовање власти, уважење старијих, покоравање законима и грађанским и црквеним, и ја вас уверавам, да ће такав дар примити Бог на жртвеник свој пренебесни најповољније и да ће нам ниспослати благодат Духа Светога за здравље наше и душевно спасење. *