Српски сион

Б р . 26. СРПСКИ СИОН С тр . 701

усавршењем својим и благостањем својим привременим и вечним. Немарни смо да отворимо и уредимо изворе свега добра, који би нас унапредили. Тако највећма грешимо против школа наших, којих се вредност не да довољно описати. На све друго радо жртвујемо, него на школу, која нам душу држи. Не отварамо довољан број школа, не снабдевамо их прописно, у школу децу не шаљемо, свађамо се и парничимо непрекидно са учитељима на догледу деце своје, коју ће тада школа бадава васпитавати. Немарни смо да децу васпитавамо речју и добрим примером, него смо омекли, те се својих млађих бојимо. Младеж нам расте као коров и дивл»ом постаје, родитељски су домови према томе слаби, школа немоћна, а ми сви стојимо са скрштеним рукама, и несањајући какво нам зло у недрима расте, које ће нам кад тад нож у срце забости и раку пре времена ископати. Немарни смо да и сами учимо, а оно је сигурно да је незнање узрок многим невољама нашим. Из науке о здрављу мало знамо. Стан нам је нездрав, храна лоша, забаве шкодљиве, неговање мале деце са свим погрешно. У привредним познавањима опет смо заостали, па у утакмици са умешнијима увек страдавамо. Производња нам није без замерке, а са употребом добара и са штедњом са свим лоше стојимо. Који пропадну, исељавају се чак у Америку, заварани привидним успесима других и варкама бездушних агената, као да ослабљена биљка може у туђем тлу боље напредовати. Остављају гробове својих најмилијих, своје пријатеље, кумове и сроднике, заборављају на дужности према постојбини, која их је одхранила и васпитала, одлазе у свет непознати и далеки, и излажу се лакомислено разним опасностима и за тело и душу, место да се на дому приберу, упознају заблуде и нов живот отпочну. У правним и автономним пословима још смо права деца, те смо зато изложени такођер многим невољама, које ће нам, ако се не освестимо, главе доћи. Не ћу даље да ређам јаде. Биће више прилика да се лично о свему разговоримо и посаветујемо. А сада, Љубазни Моји! задајте ми чврсту реч, да ће од сада код нас све на боље ићи, да ћете увек мислити о добру свом и исто помагати! Немојте малаксати услед многих махна, које сам Вам набројао! Помоћу Божјом све ће за часак нестати, ако само спасење Христово пригрлимо. Из овога врења настаће ново доба. Добре клице, које вену, повратиће се. Љубите Цркву и школу као највеће благо, пазите на њих и односите из њих хране и снаге! Време од Цркве и школе украдено, није благословено и осветиће се! Негујте у себи живу веру и молите се Богу да Вам ту највећу срећу на свету подари! Одвикавајте се од пића алкохолних у опће! То је варљив отров, који годи човеку, а овамо га слаби и све више осваја. Деци и младежи пиће најстрожије забрањујте! Послушајте савете мудрих људи у околини Вашој, како да се од те опасне навике једаред већ отргнете! Требите се од губе охолости и сујете, и растите у скромности! Вазда помислите да на суд Божји можете сваког часа бити позвани, где ће се јасно показати да је таштина свака она ствар, којом се хвастате. На лице ће попасти плесан, очи ће испити гуштерови, у грудима ће се лећи гује, тело ће разнети црви, снага ће изветрити, благо ће се раскопати, једно ће само остати, чиста душа и праведна дела. Поштујте и слушајте свештенике, учитеље и прваке своје, јер ће они тада са већом вољом на добру Вашем радити! Помажите сваку добру установу, из које се добро рађа, и прилажите на њу: