Српски сион

С тр . 750.

СРПСКИ СИОН

бр 26.

на земљу и настанио се међу нама — сх шлж Вогх! Он је благоволио примити на Себе биједну природу нашу потпуно, осим гријеха; Он пржскренн-к ПрЈЦЈБЦЈИСА (нашој) ПЛОТИ И кроки ПрЖСКрЖН^ СОЈДИНИС/Л сх на <ии (Евр. 2, 14.), И то не на час само, него за увијек и остаће свагда с нами, с нашим човјечјим јестеством (природом) нераздијелно, неодлучујући се од нас никада! Па, како онда љубљени моји, да не ускликнемо с Црквом нашом светом, узвишеном и свечаном радости и ионосом : с% н<ши Воги, с& налж Еог»! 0, има ли кога међу нами, што из пуних груди не би ускликнуо: 0, слава тебје Господи, слава Тебје ! што нам се родио Исус Христос, Спаситељ душа нашијех! Има ли кога, који не би осјећао са задовољством у срцу, од коликога је значаја за спасење наше данашњи дан ?! Тешко ми је и помислити, љубљени моји, да би се могао наћи међу православним стадом Христовим — ум, који неби могао сиознати истине данашњега догађаја, или срце, које неби могло искреном, чистом, духовном радости зарадовати се свијетлости сунца правде, које је данас из вертепа засјало свему свијету. Такав ум, помрачен разним заблудама; таково срце, огрезло је у гријеху, заиста су далеко од Бога и од свега Божјега, вишега, духовнога. .. Живот такова човјека, пун је сваке неправде, заблуде, лукавства, лихоиманија, злобе, зависти и злоће, нити он када помишља на Бога и душу, нити он чује гласа савјести своје, нити срце његово чезне за благодатном топлином сунца правде. Разумљиво је, дакле, да се грешник тешки и нераскајани не може данас радовати знајући или осјећајући бар то да Вога порВгаемх не Бћ1ва*та. . . И опет, велим, тешко ми је и помислити, да има међу нама кога, који са тешких и непокајаних гријеха својих, мјесто чисте синовске радости осјећа у часу овом, страх и ужас, стрепећи у биједном ништавилу свом, е ће свакога часа поражавајућим гласом загрмити над главом му, страшни суд огорченога праведнога Судије небескога. . . А, ако по несрећи нашој, има и такових: ходите амо, да сви заједно потечемо к јаслама витлејемским, да скрушено, а вјером у срцу, паднемо пред Божјим, данас оваплоћеним Сином, што у јаслама тима лежи; притецимо к Њему са сузама љубави чисте и кајања нелицемјернога — непритворнога, поклонимо се Њему Јединому Безгрјешному, као што су Му се поклонили пастири и волсви . . . Потецимо, није касно; Он, Богомладенац насмијешиће се на покајнике и помиловати их ријечима: Ја сам и дошао да иризовем не праведнике, него грјешнике на иокајање . . . И у том часу бићемо способни сви, да познамо Истину , која се обукла у тијело човјечје (дакако без гријеха), да схватимо важност и значење дана и догађаја за спасење наше. Срца свију нас осјетиће неодољиву чежњу, да се загрију и огрију на благодатним зрацима Сунца иравде, а уста ће од избитка срца, говорити и клицати истину: сх и<ши Бога, с% налш Богж! С тога, браћо, радујмо се сви: и свештеници, јер нам се родио ЊрвоскА* циника прошедшж невеса. Који је сам себе принео на жртву Богу и Оцу Својему нашега ради спасења; и учитељи, јер се спустио међу нас Учитељ најмудрији, Који је учио, још као дијете, премудрости Божјој, љубави небесној и према ближњему. Радујте се старци, јер сте и ви, у лицу сгарца Симеона — удостојени, да видите Спасење народа свога; радујте се и ви дјечице, јер је и Исус, данас Рођени био дијете безазлено и добро, па је свагда волио и миловао такову дјецу и проповиједао: да ко не буде као што су дјеца, неће доћи у царство Његово. А нарочито радуј се ти побожна и добра сиротињо моја, јер је и данас Рођени Спаситељ наш благоволио спустити се у средину твоју, смјестити се, Он невлЉтилши, у тјескобне и сиромашне јасле вертепске . . . Да, радујмо се љубљени моји, без разлике сви , . .