Српски сион

СРПСКИ сион

Стр. 23.

Шесдееетогодишњица. Не давно је навршио високопреосвећени г. епископ Боко-Которски Герасим ПешрановиЛ 60-годину од свога ступања у свештеномонашки чин. Г. епископ Герасим, није исту своју шестдесетогодишњицу прославио у хуци и буци, као што данашњим даном многи прослављају своју 10. 20. 25. 80. 40. ил 50. годишњицу свога јавног рада ил звања, — многи да само на себе обрате пажњу и да дођу у „календар" ил до орденчића, и да силним телеграмима иокажу свету, какво уважење и углед уживају — ; него ју је прославио са свим у тишини, у кругу сво.јих пријатеља и својих дворјана. Мало је сриских архијереја, који с тако мирном савешћу могу бацити поглед свој еа свој предживот, као што га може бацити високопреосвећени г. епископ, Герасим на минулих 60 година од ступања у свештеничкомонашки чин, односно 30 од свога носвећења за епископа. Он је изашао зарана на глас својим књижевни радовима и све српство зна за њега од давно и давно. Његове проиоведи „ Добри иастир " изишле су I. књ. 1850. II. 1853. а Ш. 1856. Његова „ Лобожна размишљања ири слушању св. лишургије " изашла су први пут 1853., која су доживела више издања. Његова „ Повест о манастиру Драгови&у". у ком је био архимандрит 1859., а те исте године и „ Животоиис Јована Бавана Мосшарца народног добротвора. Под његовим је уредништвом изашао „Сриски далмашински магазин " за 1862. 1863. ]864, 1865. 1866. и 1867. годину. „Крашка повесш сри. ирав. оишшесшва Будванског и 1867. Осим ових радооа, изашло је од њега у повременим листовима више радова, а од 1875. редовно је уређивао „Шематизам Боко-Еоторскв еиархије ", у ком има леие историчке грађе за епархију. Уз књижевне радове, бавио се и јавним народним стварима и за свој народ у више ирилика израдио му разне олакшице н спасао га од многих беда и новоља. А старање о цркви својој и свештенству оба реда, то му је био најмилији посао, о чему је дању ноћу бригу водио, и свугди за-

ступао и бранио интересе народне и своје цркве и свештенства. Еао епископ иак био је увек образ и светило свога стада духовног, које га је и које га истински љуби и ноштује. Рођен и васпитан у земљи, где влада у свему штедња — већ и због сиромаштва, законитост и ред, и где сваки и мора и хоће вољно да врши савесно своју дужност за коју је и плаћен; г. епископу Герасиму није ни било тешко, а да и сам не врши своје дужности што савесније, због чега је и задобио уважења, и поштовања и одликовања не само код и од меродавних виших кругова и код народа своје еиархије и свештенства, него у целом српском свету. Његово ће име бити записано златним словима не само у историји српске далматинске цркве; него и у историји оиште српске цркве. Г. еиископ Герасим, научен из малоће на смеран живот и штедњу, није се променуо, кад је дошао у данашњи свој положај, као што многи чина, и поред своје смерне плате, знао је себи овековечити спомен у својој епархији и тиме, што је до сада више заклада установио, а да и не спомињемо знатне прилоге његове на школе и цркве и на српску књигу. И кад човек сравни живот и рад г. епископа Герасима са животом и радом многих наших архијереја из карловачке митрополије, који поред својих огромних прихода не оставише пза себе никаквог трајног спомена, и чије је име у историји овостране цркве само у толико споменуто, што се наведе да је од те и те до те и те године седео на епископском престолу те и те епархије; не можемо а да не зажалимо што је наша црквена историја карловачке митропозије врло мало записала онаквих архијереја, какав је високонреосвећони г. епископ Герасим. С тога се и ми придружујемо општем народном гласу, те и ми кличемо: живео висо коиреосвеЛени г. еиискои Герасим још много година, на ионос и дику наше цркве и народа. Живео! Д. Руварац.