Српски сион

Стр. 22.

стиски. сион

бр. 1.

и допушчениах до милостиваго потверждениа, и укрепљениа нашего начином обичпим избран и наименоват јест; и тај опомјанути Јоан Георгијевић учинивши к нашему величеству нонизшејшее прибјежишче, покорњејше просил, во јеже би јего горе реченим начином, аки Архч-Егшскопа и Ммтрополита избранаго и наименоватаго властију нашеју краљевскоју милостиво нотвердши, и за таковаго в провандиах наших ц. к. от народа јего закоча греческаго признати и предпочитаги, вељели и заповједили, и да он звание и власт таковија, поред предречених ц. к. дозволениах, привилегиах, донушчениах и преимушчествах, свободно уживати и употребљавати может, јему допустити милостивно благоизволи би. Ми убо предреченаго Јоана Георгијевића понизњејше прошение, нашему величеству краљевскому начином горним предложение милостију услишавше, и милостивно дозволивше, взирајушче и промишљајушче, на не точи^у јего к величеству нашему постојанују вјерност добронравнаго житија цјелост, особливија пред сим себје придобитија заслуги, а навластито, когда первими годинами с почившим восточаија церкве греческаго неунитскаго закона натриархом Арсением Јоановићем, оставивши страни турецкија, у нашија на сљеднтелнија иришел провинции, и от того времене колико смјерност к нашему величеству нерушимо засвидјетелствовал, толико и охотност к возвишенију височајшија служби нашеја управленују похвалителње у всјаких изтјазуемих обстојателствах и случаих указал; но и всја дјејствија своја и званија с таковоју искреностију и спјешно^тију изполњавал, да чрез тое тако нашему величеству себе највише нрепоручена имјел, како и прочим, в дјељех своих мудро управлених, нријатна себе и угодна сотворити потшчалсја. Имајући на посљедок напред реченија славних предков наших маћарских краљевах, в том что би народу расцианскому но междје собоју и из народа своего Ар хи-Епископа и Митрополита свободно било избрати, допушчениах и дозволениах чрез нас такожде (јакоже нредречено) мило-

стивно потверждених и укреплених милостивное смотрение; предјавленое јего Јоана Георгијевића народу више помјанутом, восточнија церкве греческаго закона, илирическаго или расцианскаго во Архи-Епискона и Митрополита свободно било избрати, донушчениах и дозволениах чрез нас такожде (јакоже предречено) милостивно потверждених и укреплених милостивное смотрение; предјавленое јего Јоана Георгијевића народу више поменутому, восточнија церкве греческаго закона, илирическаго или расцианскаго во Архи-Епископа и Митрополита карловачкаго предобразителње установленое и учиненое избрание, властију нашеју краљевскоју милостивно утверждаем, дозвољаем и укреиљаем; сљедователњеже јего Јоана Георгијевића, до тоље, донељеже во нристојној вјерности нами, сам и народ расциански, которому он представлен пребудет свободно, уживати и употребити может и сверху того, за таковаго чрез цјели народ поменутаго закона греческаго. раециански по провинцијах (јакоже предречено) наших находјашчисја, признити и предночтети всемилостиво заповедамо. Чего ради вам и всјем и всјаком церковном и мирском, всемуже обшчеству часто реченаго закона греческаго расцианов, восточнија церква, гдје би сја они под властију свјашченија нредреченаго краљевства нашего Хунгарскаго, корони и странами јеј присвоеними находили и пребивали нињешним и будушчим, уредбоју сеју крепко повељеваем и заповједаем; что би предпоменутога Јоана Георгијевића, от сеље у напредак за истинаго и несумнителнаго восточнија церкве греческаго закона илирическаго или расцианскаго народа, Архи Епископа и Митрополита карловачкаго имјети, держати и ирипознавати, должнујуже јему за принадлежателство закона вашего, покорносг, чест и почитание издати должно и приморани будете — Дато во Архи-дуканом градје нашем Бечје Аустриском 21. Октомбра 1769. краљевства нашег. —"

\