Српски сион

Б р. 1. СРПСКИ СИОН С тр. 21.

ради припознања предложе, као што се то из Превишњег на скупљени године 1861. Сабор управљеног Одписа од 24. Јулиа 1861. видити може. Осим закључеља ти, која се на нолитична права и искања Срба односе, расправљао је скупљени године 1865. у Карловци вародни конгрес питања тичућа се Цркве, школе, Свештенства и Фундација и поднео је закључења своја о тима своима унутрашњима дјелима путем своим Највишем Мјесту. У оба та конгреска Операта Фурмулована су зактевања Србског народа с планом, како се иста извести могу; — и почем се у том погледу србски народни конгрес за једини законити надлежни орган сматрати мора, то мислим да само дужност моју испуњуем, кад ваше високородие с нуним новерењем нижајше молим, да би се са садржајем тих закључења ближе упознати, исте благохотно уважити и до остварења привести изволили. Молећи ваше високородије, да би разложење ово као глас патриоте, којега искрена жеља за благом отачбине одушевљава, добростиво примити изволили, узимам си слободу ваше восокородије нижајше умолити, да би при предстојећој Организации високи земалски и муниционални Надлежатглства и на моје квалиФшшране Сународнике призрјеније имали и настојати да се има. Надлежно нризирање на моје Сународпике чрез с размјерно намјештење исти како у вишим и мјеродавним круговима, тако и у другом кругу дјејателности, које је високој влади остављено, поздравиће се као дјелом носведочено црипознање равноправности у тој области и имаће најбоље последице. Такав ноступак кадар би био поверење у пароду побудити и учинио би високој илади добру услугу, јер би тим, при толиким партикуларним Интересима точно знање о стању ствари олакшано, право решење осигурано — а шгета, што ју зло разумевање за собом повлачи, одклоњена била.

Потврдна диплома за митрополита Јована Ђорђевића. >. Нриопштио: Д. РМи Мариа Терезиа и проч. и прлч. памјати вручаем и проч. да повнегда года скоро прошедшаго 1768. пречестни и благоговјејни Навел Ненадовић, греческиа восточниа церкве закона. национа илирическаго или расцианскаго Архи-Епископ и Митроиолит Карловачки, от сеја временија жизни во вјечност »реселилсја, сљедователним образом столица јего праздна остала; пречестни и благоговјејни наш и нам љубезни Јоан Георгијеви^, епископ вершецки и карансебешки чрез горе споменуте восточне церкве клер и вес народ расиански, из милостиве прежде учинене наше комисие собрани, по милостивих дозволениих им чрез светљејшаго древље принципа Леополда перваго римскаго императора, краља Хунгарскаго, Господина сирјеч деде и предцесора нашего. славњејшија памјати вождељенаго, у различита времена особитоже во Архи-дукејскому градје нашему Бечје аустријском 20. Августа 1691. изданих и како је тими, тако и с прочими, чрез другаго светљејшаго древље принципа Г. ЈосиФа такожде императора римскаго и краља Хунгарскаго стрица нашего, сирјеч и предцесора блаженија памјати, крјепостију милостивија грамати своеја, равним начином во Архидукејском градје нашем Бечу аустријском 29. Септемврија 1700., ниже менше чрез свјетљејшаго иногда бившаго принципа Г. Карола VI., римскаго императора и краља Хунгарскаго, такожде нашего безсредственаго предцесора и родитеља, славнија иамјати воздељенаго, по гласу милостивија грамати своеја, во архидукалном градје нашем Бечје аустриском Октомврија 8. 1713. милостиво потверждених више речепе восточне и греческе церкве, национа илирическаго или расианскаго Архи-Епископа и митрополита Карловачкаго и тако за нредпомјанутаго прежде Павла Ненадовића безсредственаго насљедника со всим дозволением и властију на звание таковое, силоју прежде речених ц. к. дозволениах