Српски сион

Стр. 20.

К р. 1.

Маријом Терезијом превишњим повељама од 4. Марта 1695. 7. Авг. 1706. 10. Апр. 1715. и 24. Апр. 1743. у посједу исти одржали и да су подјелена у истима права до најновијег времена — ако и с' временим прекидом уживали. Подјељење привилегија, увјек припознато а поздније свечано законом обезбеђено слободно упражњење вјере и ослобођење од десетка, и других терета, које су сви носити морали, што се све и обзиром на тадашни меродавни уплив религиозне нетрпимости и на установе владавгие Феудалне, само властели годеће Системе за врло велика ослобођења и олакшице сматрати мора, подаје најправије мјерило за цјењење заслуга Срба за престол и отачбину. Оданост моих сународника према своим народним установама, одржање првобитне чистоте у дјелима вјере и у свима знацима народне карактеристике и у више тешки прилика показана сила и пожертвователност, служе необоривим доказом за то, да су у Срба све установе у области цркве и народног живота у свести народа дубоко укорјенене и коих је остварење, кад би год у уживању и упражњавању исти пренречени били, увјек и са пожртвовањем тражено, а као што многобројна по тадашњем схваћају Формулована законска опредјељења Согриз јипз ћипа§апа наиме пак 27. зак. чланак од год. 1791. доказују 0 припознате бивале. — Развитак овај установа Срба у свези са дотичним законским опредјељенима, даје истима освећење историјског права, ком се, кад га јошт и природно право нодкрепи, нрипознање одрећи не може. Подјељена народу србском и у поменутим повељама краљевским прецизирана права, оснивају се на заслузи оружја, која је тада најважеија била и нај'више се уважавала, — потекла су из краљевске пуновласти, која се тада за једини извор права сматрала, а дана су у Форми Привилегија, што је тада једини припознати и ваљани начин подјељења права био. С прелазом сваког даљег оснивања односни права на подацима из прошлости која већ с тога што су Срби у краље-

вини Угарској с великим жертвама ново отечество себи основали, што су све беде и невоље с угарским ппеменом подједнако дјелили, силно светује, да се зактевања ниова уваже и да им се од индивидуалие равноправности више што даде — остије ми само још приметити, да по точном испиту речи гореприведеног 27. зак. чланка од год. 1791. и раснрава између круне и саборски станова при стварању тог закон ског чланка вођени, неможе бити основане сумње, да су тим што су круни и Монарху у делима грчко-источне Цркве, школа, Фундација, воспитања младежи и привилегија од предака славне успомене на тадашњег Цара и краља Леополда II. прешавша права задржана, иста као од самог Сабора с' јединим ограничељем, да несмеду осаовним земаљским законима противна бигч, припозната. Један лак поглед на наше одношаје увјерити нас може, да је задатак, што га земља и новраћена јој влада рјешити има, велик п одвећ тежак. Друга саборока Адреса од год. 1861. о томе се згодно изражава —- пак како иста тако и остале Адресе поменутог и сада скупљеног Сабора по расправи државно-правни одношења, од свију других питања само су питање народности достојно споменули, што јасно показује, да и само законодазство то питање за такво држи, које *се прије свега решити мора. А сретно решење питања тог предпоставља саелушање дотичника и само се погодбом ка концу привести може. Србски је Народ у том погледу своје с обзиром на Фактично иромјењене окол ности за народни свој развитак нуждне предлоге у закључењима народног год. 1861. у Карловцима држаног Сабора Формуловао, У тим закључењима и у нредставци, којом су иста Највишем Мјесту спроведена, темељито је доказано, да се исте без повреде политичног јединства и земалске Солидарности у живот увести и остварити могу и да потоме основним земалским законима противни нису. Закључења су та Н>еговом ц. кр. апо/ столском величеству поднегаена на тај конац, да се дотичном установном Органу