Српски сион

Бр. 2.

СРПСКИ СИОН

Стр. 43.

а из ње по паду преко Београда — Земуна у Фенек. У истом емо члапку рекли и то, како се студепички архимандрит Мелетије Ник шић — потоњи владика шабачки — знао докопати управе ман. Фенека и како је ио запису Викентајевом био довео манастир до пронасти. Овде сада наводимо коресподенцчју у џогледу поменутог преноса, а подједно и о пребеглим калуђерима и свештеницима из Србије у Срем 1813. године. I. Писмо архимандрита Студеничког Мелетија митр. Стратимировићу. Ваша Ексцеленцији! Вашему високопревосходителству јављамо, мошчи св. СтеФана крал>а такожде чесни крест и проче утвари прежде бивпш цареј сербских, кое у овој бившеј војни наше с Турками нринешене јесу из мопастира Студенице в мон. Враћевшицу; и саде видећи себе у крајнеј нужди и носљедњему паденију, страха турецкаго принесли јесмо из мон. Враћевшице у Бео град — и нросимо от Ваше Архипастирске милости совјета гдје би нам изволили принети више речене утвари, да не би пале Турком во уничижение — или би иредали земли на сокровение докле Бог изволи за кое просимо нокорњејше от Вас милостиваго отговора, да би благоизволили нам јавити, јер се је приближила сила турска от кое надежде немамо спасти се — и јесам Вашега високопревосходителства М. П. нижајши раб У Земупу 16. Септ. 1813. Архимандрит Мелетиј с Братиом. II. Одговор митр. Стратимировића. В Карловцје 16. Сеит. 1813. протоирезвитеру земунском (ЈеФтимију Ивановићу). Арх. Мелетиј с Братством, јакоже догодати можно, из мон. Студеници в Белградје находјашчисја, писанием своим 16. Септ. л. т. из контумации нросил у нас совјета, что дјелати с мошчми св. СтеФана краља и ирочими утварми, јаже родившеј- |

сја брани между Сербами и Турками в Белград пренесоша, на нашу ли страну премјестити их, или земли предати на сокровение ? На кое прошепие Нам отвјет шедше на контумацију реченому Архимлндриту сообшчите, да во времја прешедшија рати турецквја, Нашегоже Предшественика, тоеже св. тјело, јак«та;е опомињнемсја, дозволением граничним командам, в Панчево пренесено бист, которое но том желајушчим христианом в Сербии, а и самим Турком ишчушчим, со височајшим дозволением, Нашим же благословением и настојанием паки во Сербију возврашчено бје. Тако убо мним најлучше бити, да и ниње от реченаго Архамандрита со св. тјелом и прочими утварми постуочтисја. Јелико пропуста на грапицје касаетсја, хотја Ссј от Нас независит, надјеемсја обаче да јакоже и прежде, сице и в сие времја иренесенију св. мошчеј во Земун преаони от граничних коианд творитисја чге будут. Котори налог вашему Благоговјенству исполненија ради иосилајушче. јесми — — III. Писмо нроте земунског ЈеФтимија Ива" новића митр. Стратимировићу. Ваша Ексцеленција милостивјејши Архинастирју! Арх. Студенички Мелентиј с прочими Јеромонаси просит всенижајше В. Е., војеже би им кои монастир опредјелили, гдје би они свјатија мошчи по одержании контумаца принести могли. Они недерзајушче в пред в Сербију возвратитисја, намјерајут со всјем во странах области пашеја остати. Они желили би онакови монастир, гдје би сви совокупно живити могли, ибо от дјетинства заедно воспитани немогут разеипатисја. Цјело једино љето могут они по глаголу их от своего имјенија живјети. Ожидаја от В. Е. в сем милосгиваго расположонија, в глубочајшем страхопочитании изумирају В. Е. В Земуње 29. Септ. 1813. нижајши раб ЈеФтимиј Ивановић с. р. прот. земунски