Српски сион

Бг 2.

с!аз« 81сћ а11е (Заћт ђе§ећеп, ип(1 (1абеЉз<; луоћпеп кбппеп; јесЈосћ с1ат1(: зЈе {иг јћгеп 1Јп1егћаЦ 8еЉв( уебог§(, беуп тизвеп ; лгеИ тап <31е Бав!: зо У1е1е Мепвсћеп хи ип1;егћаНеп, (Јет К1об1ег Гепек, -ууеЈсћез оћпе1пп киттегћсћ ћетШеН ј«^, п1с1)1 аиЉиг§ем капп. ВоШеп ађег сћебеЉеп аиззег 81;ап(1е зеуп, 81сћ зеЉз!: аиз еј§епет ги ипЉгћаНеп, во кбпп1;еп аи^ сћевеи Ра11 е1п Рааг уоп Итеп пеђе!' (Јет ћеЈП§еп Кбгрег т Репек уегћ1е1ћеп, (ће ићп§еп аћег тивв^еп т ашЈеге К1бб(.ег уегЉеШ \тегс1еп, (ЗатН аи^ (Иезе Аг1 ј ке1пет К1ов1:ег паћтћиПе ип(1 {ићЉаге Вее1п1гасћ1;ј§ип§ 1» 1ћгег ћаичћсћеп ОесопотЈе ги§еЉ§к -№ег(3е. 1п АћууезепЉећ: 8. ЕхсеПепг (Зез Негга ЕгићЈзсћог-МекгороЉеп Раи1 На281С2 т. р. АМ v. (хег§е!:е§. VI. Допис карловачке конзиеторије на све нротопопијате. „В Карловцје 11. Октомврија 1813. Жалостнују судбу свјашчеников из Оербии сјемо прибјегших во зрјелое разсуждение взјав честњејши АЕМ. дијецезални Консисториум Карловачки, побужден же ктому и мановением мирскаго вишаго надлежателства, закључил в засједании своем дне 11. Окт. торжествованом, нриуготовити парохи Архидиецези сеја, да би из љубви Христијанскија по возможности своеј свјашченики сјемо прибјегшија, котори негли спомошчников требујут и таковија же содержати могут и хошчут, за спомошчники употребљали, и тјем образом им во бједах сушчим руку помошчи в смотрении пре нитанија подавали, или, ашче им возможно будет, и не требујушчим спомошчество' ванија милосердовали о них, или на конец, ашче киј убози сут сами, то поне у благочестивих Хрисгијан да би иостаралисја им повседневни укрух хљеба, јако сгењашчим и плачушчим аки сиротам усердњејше удјелити. Должност сија надлежиг всјакаму, колми паче свјашченику, иже другу своему во званин, но в бједје сушчу, всјачески помошчи одолжен јест. Того ради вашему Благоговјенству на-

лагаетсја, предварителње принадлежашчему свјашченству сие консисторпјалное закључение вједомосотворити и преднаведенују христијанскују должност тому искрењејше ирепоручити. — —" УП. Допис карловачке конзисторије игуману Бешеновпчком и Кувеждинском. „Б Карловцје 11. Окт. 1813. В сљед закљученија консисторијалнаго дне 11 Окт. вашему пренодобију налага етсја (игуману ^бешеновачком) да игумана Константипа из мон. Чокешини с јеромонахом СоФронием из тогоже монастирја; — а игуману Кувеждинском да јеромонахи из мон. Радовашници: Пајсеја, Софронија, СтеФана и СераФима, в свој мо настир пријати, и нуждним препитанием за времја, јако гости и пришелци снабдјевати не пропустите. — —". VIII. ■ ■*" По писму СоФронија Вујића, игумана Врдничког од 22. Окт. 1813., смештени су били у Врднику Сава Миловановић, игуман из ман. Раванице у Србији и јеромонах из истог ман. Јоаникије Теодоровић. 11о пвсму истог игумана од 11. Марта 1814., игуман Сава умро је напрасно 8. Марта и. г, у Врднику, спремивши се да се врати у Србију. IX. Извод из дописа генерала Червинке Арх. Конзиеторији. 8етћп 26. ОкЉћег 1813. 8ете Носћ\уигс1еп (митр. Леонтије) ћаћеп ћГег егк1агк, (1а88 81е 8сћоп уог е1П1§ег 2е^ ћеу Киз^ашЈ 1п Реп810п б1ећеп, ипс! Шг беп Еа11 а1з 8егу1еп ип1ег е!пе ап(1еге Носћћећ: ГаПеп 8о1Не, (ће 2и81сћегип§ аиГ е1п В1з(;ћит 1п Киз81апс1 аисћ зсћоп 8е11 јепеп 2ећ: ћаћеп; (1азз 81е, пасћ(1ет (1Језег Еа11 (Зигсћ (ће РеШпи (1ег Мепзсћеп, ип(1 (1игсћ (ће ВезсћШззе боИез \уигкћсћ ћегћеу §е81сћег1: лгог(1еп 181, пип тећг пасћ Кизз1ап(1 ги ге1зеп §езоппеп з1п(1, ит 81сћ (1е88 оћеп§еШћг!:еп Уегбргесћепз ги егГгеиеп — — — —"