Српски сион

Б р . 2.

(;тр. 47.

лостивјејшее Јего В. II. развидјение здје ирилагаетсја. 4. Далше устроено бист списание снабдјених вешчеј и разних скотов в мон. Фенецје за ниње находјашчихсја, равње же и вешчеј братством Студеничким мон. Фенеку прилагаемих, јаже всја из приложених двух под ./■ ./• В. и Г. сиисаниј увидјети можно. 5. По совершении сих призвану бившу и братству Фенечкому и гореименованим студеничким свјашчеником в сих странах вјечно заостати желајушчим, именом Јего В. П. паложено бист, да они от сеље аки једино тјело состављати имушче в междусобној љубви, в мирје и согласии жити, и в смотрении и духовнаго и церковнаго чиноправленија помјанутаго Г. Арх. Мелетија за старјешину своего признати, јему приетојнују чест и повиновение без изјатија и безроиотно отдавати вједајут. Јему обаче Г. Арх. препоручено бист, да би он <-,ице вим начином составленое братство свое. јемуже јешче и Проигумен Викентиј Ракић счислитисја имат в духовних и цер ковних дјељех мудро и отечески управљати, и тјем благољепие и порјадок церковни, не менше и благопристојност чину нашему приличествујушчују всегда содержати иостаралсја. 6. А јеже икономии монастирскија во обшче касаетсја, да не би једин или други било от студеничких, било от Фенечких јеромонахов негли самовластвовати хотјај причиноју ушчерба монастирскаго сталсја; то именем Јего В. П. опредјелено бист, да речени Г. Арх. Мелетиј и јеромонах Фенечки Гедеон с поразумјением и соглао.ием ириданих им Викентија Ракића Проигумена, јеромонахов же Фенечких Висариона и СтеФана, и студеничкаго Мојсија дјела монастирскаја в призрјении како приходов тако и расходов, сљедователње всјех потреб и иждивениј монастирских отправљајут; с тим обаче налогом, јако да они слову и отвјету о всјех нодлежати имушче једин без другаго ничто продати ниже купити смјејут.

7. Зане њеки јеромонаси како студенички, тако и враћевчићки здје вјечно остати намјерајушче просиша, да би во инија монастири на времја отслани били; то расположение в нризрјении тјехже јеромонахов тако сотворено бист, како да 1. Мелетиј Павловић 2. Гаврил Теодоровић 3. Авакум Григоријевић, вси из м. Враћевчици в м. Хопово; 1. Герасим же Георгијевић и 2. Дионисиј Лазаревић в м. Гергетег; 1. Леонтиј Јоановић 2. Евстатији Константиновић и 3. Атанасиј Георгијевић, в м. Крушедол јако гости на нрепитание отслани бу дут, иже и дјејствителље во опредјеленија им монастири купно с препоручителним писанием на касајушчијасја Настојагели упутствовани и отправљеаи сут. .8. '* Далше. да би о личном состојании сих јеромонахов Јего В. П обстојателно извјешчени бити могли, устроено бист описание тјехже, о коем под №. 1. протокола сего упомјануто. 9. На конец, кивоту свјатитеља СтеФана, в немже кромје тјела јего, и јединија икони сребром окованија и позлашченија содержашчија в себје честное древо, ничто ино ненаходитсја, досеље затворену бившу, опредјелихом, да тај до далшија от Јего В. П. восиосљедовати имушчија наредби никому неотверзаетсја. Павел Хажић с. р. Архимандрит. Јевтимиј Ивановић с. р. Протопресвитер Земунски. Белешка конзисторијална: Јеромонаси Сгуденички : Јоаникиј, Макариј и Симеон в Сербију возвратитисја, јакоже на крај под 1) назначено бје, хотјевши, паки извјествујушчу Архимандриту Гергетешкому Павлу Хажићу от намјеренија своего отступиша, и тако убо Макариј в В. Ремету, Симеон и Јоаникиј в м, Гергетег отправлени биша.