Српски сион

бр. 2.

С тр. 49.

И з в о д из синодске расправе, односеће се на регулисање православних манастира 28. септ. 1774. Превео е немачког Састав нове манастирске дисциплине. Изјашвење Синода, и шта је о томе венсм Беличанству представљено. Синод налази, да је иста (манастирска дисциплина) свакако нужна, и узевши за основ већ постојећа нравила св. Василија, израдиће свакако опширна правила, која ће манастирима у будуће служити за ме^ рило, и која ће се монасима чешће прочитавати; но ово опшпрно дело требаће времена од бар 5—6 месеци. Зато ће епископи одмах прионуги, те са архиенископом изменити мисли о том. како би се ова правила сачинити имала, по чему ће се нацрт, без да је присуство епископа за то и даље потребно, саставити а по томе еаископима, рег С1гси1апс1ит, ради стављаи.а евентуалних још примедаба, саоићити. Старање епископа за будући добар ред по манастирима, чешћз визитације уз саутипај политичких државних власти. Визитације, које и иеаче постоје, имале би се од енископб, по потреби чешће држати, и имале би се сваки пут код полигичке власти пријавити, како ба ова, у колико ексистенцвја маиастира сит РиЈзНсо е! РоШео у свези стоји, и од своје стране придодаги могла. Еаископи би имали о резултату визитације одмах свој извештај архиепископу поднети, који би опет но преввшњој наредби имао о стању манастира крајем сваке године свој генерални извештај поднети. Повлачење у манастир калуђера, који су на парохијама. Синод ово одобрава и налази за сходно, но епископи не могу одмах предати списак такових калуђера, који се по парохијама иалазе, но учиниће то, чим се у своје дијецезе врате а опозваће и експониране калуђере а постараће се с друге стране орпоки сион 1ш.

за душепопечитељство у таким општинама, које ће услед тога без свештеника остати, а учиниће то у споразуму са политичкпм властима, но Синод држи, да би у таким местима, где мало кућа има, и која због тога свог засебног свештеника не могу имати, те која се због удаљености другој парохији адФилирати не би могла, манастирски свештеници оближњега манастира могли свештеничке дужности вршити, те да би се администрација таких општина могла манастирима преоставити. Нромене манаст. управе и дужност рачунонолагања истих. Ово беше и пре у обичају, а и сам Синод држи, да је т > добро и нужно; промена игумана и намесника могла би се обавити сваке треће године, а конзисторијама би се могло преоставити, да таку управу, код које што кажњиво примете, и пре три године емене, и у сабору братском иов избор најзеде. При томе се ставља цитање, не би ли. добр^ било и у таким манастирима, где је архимандрит, поставити игумапе, и даље, како се има поступати, кад некоме игуману, који је члан митроиол. апелаторије, истеку три године, а он не буде потврђен, да ли остаје и даље асесор, или се нч његово место позива иови игуман? Шго се архимандрита тиче, то је једна од архиенископа по заслузи подарена ночасна шаржа, са карактером сталности, која се иначе не може одузети, осим конзисторијалном пресудом потврђеном иресудом митр. апелаторије. Код архимандрита не наступа дакле трогодишња промена, но исги се због важних узрока или услед тужаба, може у други манастир преместити. Манастирски приходи и обрачун. Синод ће упутити манастире, да о својим приходима и издацима, даље о уштеди, о црквеним новцима и капиталима и другим изворима тачан рачун положе, да о томе књиге и протоколе воде, и да о томе годишње епископу обрачуне положе, које ће рачуне епископи за времена поднети митрополиту, а овај опет у свом годишњем генералном извештају и извештај о стању манастира двору подастрти. Оваково рачунополагање манастира беше и пре уо4