Српски сион
вр. 2.
СГПСКИ СИОН
Отр. '66.
ИМОВНО СТАЊЕ „епарх. фонда" срп. прав. епархије темишвареке за г. 1904.
ПОТРАЖИВАЊА
У износу
ДУГОВИ
У изноеу
Круна
п.
Круна
п.
Дана 31. денембра 1904. готовина у благајеици . Улози новчаних завода Акције
913 63412
25 04
Преплате за год. 1905. . Право стање дана 31. децембра 1904. ....
51 119616
92 19
3800
—
\
Дугови зајмова од појединих општина ....
85981
07
\
Камате на дуг .... Предујмови
3643 195
16 55
\
Потраживања од залишних
\
сесиЈа Разна потражив. и накнаде
469 1368
94 67
Заостатци нриреза од ио-
\
Јединих општина
9884
43
\
119668
11
119668
11
. . .. 1 ■
У Темишвару, дне 31. Дедембра 1904. За благајницу: Др. Георгије ЗубновиЋ епрх. бележник /
За кшиговодство: Лукијан БранковиЋ еиарх. ревивор
НЕЗВАНИЧНО.
Мање слободе, више контроле! д. р. При грађењу тако званог кр. рескрипта од 1868., народни је сабор 1865., желећи дати црквеним општинама што већу самоуправу, једино у §. 51. II. В одредио: „Приликом црквене визитације подноси се окружном протопрезвитеру на захтевање заиисник на увиђење". Ово је сва коетрола над црквеним општинама! Осим овог права, није кр. рескрипт дао никаквог другог права окружним протама, нити им је одредио њихов делокруг права и дужности. Па што народни сабор није протама проиисао њихове дужности и права над општинама и одборима, кад им је већ одредио у §. 22. I. Б. извесне проценте од општина њихових нротопопијата, ни по
јада; ал што им њихове дужности и права над свештеницима није прописао и одредио ни св. Архијерејски Синод, те нит проте, нити свештенство знаде одређеног одношаја међу њима, а тако исто ни општина, због чега се и догађа, да један прота присваја себи ова и она права, а други опет она и ова: то је за осуду. Како је римокатоличка црква у том погледу сретна. Код'ње је тачно одређен делокруг, дужности и права од пане до капелана, и међусобни одношај вишрх сирам потчињених и обратно. Истина, и код нас су бар у „ Право■ славном црквеном праву Ј од др. Никодима Милаша, у §. 118. набројаие у главпол дужности и права окружчих протопрезвитера; ал која хасна, кад се њих не држе окружне проте, а не држе их се с тога, што не постоји одређено нравило, да су дужни све оне дужности вршити и да имају ска она права над подручним свештенством и онштинама