Српски сион

Стр. 68.

и да ја уз Иринеја Радића додније био изабрах за учитеља и јерођакон крушедолски Мојсије Поповић а за тим јрм. Александар Мединац — и ко су били ученици у горљом училигату, и да је оно постојало и 1820. I. Ваше Високопревосходителство, Милостивјејши Господине! Изволисте В. В. по природному Вам о благостојании и успјесјех церкве и клира своего старанију милостиво паложити нам, да сошедшесја о начиње и средствах служашчих ко лучшему усовершенствованију јуних јеромонахов во Фрушкогорских монастирех живушчих, разсудим и совјешчаемсја; самија же начатки того но мудрому нам даному отеческому наставленију, и совјету положим и установим. В сљед сего ми приликоју торжествованија памјати свјатаго великомученика и Угодника Божија Теодора Тирона в М. Опово пришедше, идјеже и Игуменом велико-Реметскому, Бешеновачкому, Јазачкому и Беочинскому бити случисја, дне 8. текушчаго мјесјаца и љета сосједохом, и по представлении благоутробнаго намјеренија Вашего Високопревосходителетва, нолзи ме и вејаческија потреби таковаго заведенија, в немже би нињешни млади Јеромонаси и Дијакони наши, јакоже и будушчаја одрасл Чини Монашескаго воспитиваема в нуждном Јеромонаху учении бити могла, совјешчахомсја таковое заведение в М. Оповје положити, идјеже и сходнаја к тому пособија имјејугсја, и сам долуподписани обитељи тоја Настојатељ охогу и готовост своју откри ко уступленију нуждних на тујуже нотребу кљетеј. Ини предмета сего касајушчисја нуждни вопрос, сирјеч прибавление јединаго между тјем Лица Монашескаго Чина, јеже би во начинании сем поне во нуждњејших собратисја имушчија Јеромонахи и Дијакони настављало, такожде в том рјешихом, что јединодушно согласихомсја ради сего абие позвати во М. Опово Јеромонаха Јазачкаго ЈЗринеја Радича, и јего јако довољнују способпост к тому долгољетним својим в Карловцје из милости и благодјетељства Вашего Високопревосходител-

ства во слишании Гимназијалних и клерикалних Наук бавлением себје снискавшаго, во присутствии всјех нас умолити, да Званија учитељскаго во намјерјајемом Заведенији нашем, јемлетсја, отложивше до пришествиа јего всја прочаја, ово по потребје, ово же по благонахожденију нашему сотворитисја имушчаја урежденија. По внегда же от пришедшаго на позивание наше оца Иринеја с великим утјешением и радостију услишали бјехом, јако он без всјакаго прекословија обшчеполезному намјеренију сему себе благодушно и охотно жертвует, то ми не коснивње долго согласихомсја абле киждо јединаго от својего братства ов убо Дијакона, ов же младшаго Јеромонаха дне 17. Марта в М. Опово со собоју привести, и за содержание их осмнадесјат Д. мјесјачних всјаки томже Монастирју ирилагати, откуду како препитание и прание им, тако и мзда учитељу от којегожде сирјеч једина Л. на мјесјац дајатисја имат , Предмети учебнија нужи ^Бвјшија токмо и ихже једин между тјем учитељ преподајати возможет опредјелихом. Којих и јакоже раздјеление их но времени от свјашченослуженија и благоговјенија церковнаго свободаому, изволите Ваше Високопреносходителство из приложенаго Назначенија милостивјејше увидјети. Имже сице скончаним и опредјеленим бившим, собрахомсја паки дне 17 . текушчаго Мјесјаца в М. Оповје приведше со собоју своја Јеродијакони, нришедшим к тому Архимандриту Фенечкому и Игумену Вердничкому, иже такожде во заведение сие, перви Јеродијакона својего, други же јединаго от младших својих Јеромона хов приведоша И тако во самом начинании 8 их во наставление опредјеленому учитељу предани биша; и убо : Јеродијакон крушедолски Јосиф , Гергетешки Јероним, Оповски Јеромонах Ликоген и Јеродијакон СоФрониј, Јеромонах Верднички ЈеФрем, Јазачки Јеродијакон Павел, Бешеновачки Јосиф и Фенечки Леонтиј; кромје сих находјатсја јешче и ина 3 јуноша в Монастирје Оповје чину Монашескому приуготовљајушчијасја, иже такожде во наставлении нребудут.