Српски сион

српски еион

ка и богоугоднаго житија јешче возможно јест. Во таковоје разглабленије пришедшу чину монашескому нужњејше јест кореноје исцјеленије; ашче не хошчем да она свјатих иногда мужеј жилишче будут обиталвшча злодјејев, и беза коников, будут покров блудодјејаниј и свсјакаго рода разврашченија. Да би убо чину и званију монашескому сходноје житије во Монастирјех наших воспоставилосја, сљедујушчаја правила иредписати, и како монастиреј Настојатељеа тако и цјелому их подручному братству во точњејшеје и свјатјејшеје набљуденије предати вознамјерих: и убо 1-во Зане Настојатељи братијам пастирије, нримјер и зерцало во всем сут, то подобајет им паству своју бодро и непресјечно хранати, и от неја никогда отступати. Того радн повељевајем, да Настојатељи из предјела аанастирскаго без Нашего извјеснаго дозволенија ни камо отходити, и манастир наипаче во ношчноје времја остављати не дерзнут. Пастирју бо не подобајет от стада сво.јего разлучатисја. Ашче ни Настојатељ по нуждје и дозволенијем Нашим отсуствовати имјејег, тогда надзираније над прочима Бра,тијами да водит Нанјесник, всјакоје истуиленије во на тој конец устројени протокол да занишет, и пришедшу Настојатељу предложит, иже должен будет збившаЈасја иступленија неотложно казнити, и тако поврежденому чиноправленију удовлетворити. 2-го Њест дозволено никому от подчињених монахов из огради монастирскија без благословенија Настојатеља отходити. Во прњавор или во инију коју вес, варош или град никому от монашествујушчих и искушеников отходити јест и будет до тоље запрешчено, дондеже первобитнаЈа свјатиња чина монашеска несумнително воспоставлено небудет. Једин точију Намјесник может по крајнеј нуждје дома нрибавленија ради иотребних во град отслан бити, обаче преношчити нигдје кромје монастирја не смјејет. 3-е Женскаја лица била она кому от монашествујушчих сродна или не, во келији приходити всјачески будет заирешчено. Запрешчено будет монашествујушчим и собесједовати с тјеми. Приступ женским точију во церков на молитву и убо во дневноје времја дозволен јест. 4-о Женскаго рода служптели внутр монастира никаковија неимјети. Должност будет

Настојателеј једину точију праљу за себе и всју братију и искушеники или во перњаворје или во ближајшеј веси годишње погодити. Настојател попеченије о том имјети будет, да всјаки комад прања назначен будет именем онаго кому принадлежит; дјело собиранија и раздајанија пратисја имушчих иредметов вовјерит јединому от служителеј или искушеников, који от всјакаго лица по цедули пратисја имушчаја примити, и паки по тојже прали предити, от неја пријати, и каждому иаки раздати будет. Цедуља должна потписана бити от онаго, чије вешчеј назначеније содержит. Праља приходит во опредјеленоје от Настојатеља јединожди за всегда времја во понедјелник, јавитисја при вратарје, иже Настојатељ и попеченије о прању носјашчаго о пришествији јеја увједомиг, котори посљедни совокуиленаја уже пратисја имушчаја по цедуљам јеј предаст; она во субогу по вечерни опранаја паки приносит, и томуже по цедуљам предаст и отходит. Добро би било, ашче би во једино времја праља и приносила и отнорииа. 5-о Настојатељ бодро внимати будет, да врата монастирскаја, кромје онаго времене, јегда вјерни на молитву ириходјат, всегда затворена сут. Вратарју подобајет бити человјеку вјерну, нолноје повјереније Настојатеља имушчу, и от безопасности свјатија обители и живушчих в неј бодрствујушчу и стрегушчу. Кључи врат монастирских всегда о појасу пред собоју висјашчи да носит; врата са захожденијем солнца да закључајет и кључи Настојатељу абије да предајет; катадневно по угрењеј молитвје, недељами и праздниками, идјеже Христијани на молитву приходјат, на третије звоно взем от Настојатеља кључи да отверзјат врата, и да будет стрегушч, да кто камо кромје во церков не внидет. 6. Во дни храма и иних праздников јегда народ болшим числом на молитву приходити обичествујег, всја братија при Настојатељу собирајутсја и совокуино с ним во церков на молитву и богослуженије отходјат, и сице по совершенији сего, паки с Настојатељем возвра,шчајутсја; по том же киждо во своју келију прјамо отходиг, и тамо пребивајет дондеже вес народ из монастирја изидет. Во собранији народа либо на вашару да не дерзнет ни једин от братији јавитисја,, дондеже вес народ не разидетсја.