Српски сион

I т 122,

СРПСКИ СИОН

дина Георгија да је на место преминулог јер. С. М. нароха у Б. иоставио за администратора досадањег личног помоћника му јером. о. П. Р. узети на знање с одобрењем. — Уједно је умољен С.О. да удовици поменутог преминулог јер. мировину у течај етави. — За ову годину дозвољено парох. звању у Г., да због прелазне болести немора светити крстовданску водицу по домовима. — Кр. земаљ. статистичком уреду у 3. достављен је исказ о разведеним браковима за 1904. — Достављени су исправљени матрикуларни изводи вис. кр. зем. влади од парох. звања из К. и Д. — Достављен је кр. жуп. области у В. именик стално намештених настојатеља срп. прав. манастира жупаније сремске. Достављени су спиеци необичних и ретких презимена српских С. П. II. секретару „Матице Српске". — Спроведен је уток јер. С. Б. пароха у М. уложен против овд. одлуке бр. К 992 990 ех 1904. на високопреч. МЦС. — Одобрен је за кључак цркв. опћине у П. ради расписа стечаја на упражњену парохију и позвата иста да амо 10 К за стечај пошље. — Неје одобрен закључак цркв. опћине у Р. С. о распису стечаја на упражњену нарохију, јер иста опћина добија потпуну дотацију од саб. одбора, те право подељивања дозволе за раепис стечаја тамошње упражњене парохије припада С.О-у као патрону. Неје одобрен закључак цркв. одбора у Адашевци о подели цркв. столова, јер неје донесен у споразуму с парохом и што се цркв. столови немогу продавати. — Позвано парох. звање у Б. да поднесе обитељске извеснице једне сироте удовице. — Неможе се уважити молба пол. опћине у Б. у ствари обуставе дисциплинарне истраге против тамошњег пароха Д. Р. — ИзДата је пријава М. С. из Б. против И. 0. и С. С. цркв. одборника цркв. одбору на изјашњење. Пријава И. М. из М. против закључка цркв. одбора у погледу иоделе етолова издата истом одбору на изјашњење. — Пријаве Љ. П. и др. и В. К. из Чалме против тамогањег пароха Е. К. стављене &с1 ас^а. — Јер. Д, П. иарох. у Г. ослобођен је од тужбе Ж. С. и др. из Г., тужитељи осуђени на солидарно сношење трошкова истражних. — Пријава цркв. опћине у М. против јер. С. Б. издата истом на изјашњеае. — Пријаве М. Ј. и др. из П. Г. и прлјаве Р. аз Ш. против јером. Т. У. издате истом на изјашњење. — Донето је 27 решења у брачним стварима.

Хаџи Рувим игуман вољавачки 1787. Д. РУ „ Поменику " г. М. Ђ, Милићевића иомиње се иа стр. 776. Хаџи Рувим као архимандрит манастира Боговађе. По причању г. Милићевићевом, хаџи Рувим је рођен у Бабиној Луци, закалуђерио се у ман. Боговађи, за тим отишао 1785. у Јерусалим и 1795. иостао архимандритом у ман. Боговађи. Како г. Милићевић није навео, кад се хаџи Рувим повратио из Јерусалима; биће да се он иовратио при крају 1787., јер се 7. Јануара 1788. потписао на служебнику што се све до скора налазио у земунској контумацкој цркви — за извесно је у то доба контумацирао у Земуну —, а недавно је уступљен народној библијотеци у Београду овако: „расовт> Јером. хаџи Р8в1&п> ВалћвацЂ 1788. 7. ЈанВарЈа". А ако је тај хаџи. Рувим једна особа са хаџи Рувимом, игуманом ман. Вољевче; онда се он повратио пре Јулија 1787., иошто је последњег Јулија издао сведочбу коју овде наводимо. Како г. Милићевић не спомиње, да је хаџи Рувим био игуман у ман. Вољавчи; то упозоруемо г. г. уреднике свештеничких листова, што у Београду излазе нек нас известе : је л' било два хаџи Рувима, или је г. Милићевићев хаџи Рувим био прво игуман у ман. Вољавчи, а за тим архимандрит у ман. Боговађи. Сведочба хаџи Рувимова гласа : Печат (у величини данашњег 5 крунаша. На средини сабор св. Арх. Михаила и Гаврила, а у наоколо: -ј- Печагв М. Волавче х. с. СБ. Михаила и Гаврила Пр1 Пх Р$днич. 1764. Над собором: соборв С. Ар. М. Г. Испод собора црква с торњем (кубетом на среди). Показатмх с»'ги> нд'ш«ги> писашл, Спаго« РадивоЈвићх котори естк рожджк и воспитанјш«, и еги) прад^кдх во пашдл8к8 кми Гр'ац кол<8, ко калекскои, гм8, зоволјх вавиналВка и того више ил»ж8ј/Илгцј Спа^оА Радивоевића, мвла«л1о и/ипера'торскои Г^споди ри/и> скои вНЈрна, и почтжородна кезх ксакја вини, и азк 1еро.иона^к уа'џи Р8в!<их иг8/иж* /ионастира КолЖчч« скид^тмсгкЕкј, к^рна А поч