Српски сион

\Ј

°ГУг^~

I У-Ј^ / и > / У^? 5 —/^-С -ч. 5 у /_^ /■и^ж^~^~ —ј!_^ј

Вр 4

7^7^ А СРПСКИ сион

1Л~^4 Стр. 123

0-То тена, А доварк естх за нб'га, и потк(рждаи5 печатјб /ионастирск«!« за колше к*Кравани, н сбксткЈНом р8кок> подх пи:8к1 С а; и егш сн& ПантеаЈА кодитса ^ати на у-чемје, та'ко вгД ко<и8>, зр лцчмч знано в8ди, то<и$ сла'ва во в^ки Млжнк. 1787. јбаја, госијднји чисак Бро /и. Хаџи Р8зЈл1& Лгб/ИЈна колАвачкш с. р. 1

\ / Хрватеко-северинско владичанетво. Прилог историји карловачке митрополије. Д. РДаеашње је српско накрачко владичанство састављено из накрачко-славонског, установљеног нод натријархом Арсенијем III. Црнојевићем 1705.; хрватско-вараждинскосеверинско марчанског, установљеног иод митронолитом београдско-карловачким Вићентије Јовановићем 1734.; једног дела костајничког владичанства, установљеног под карловачким митрополитом Вићентиј ем Поповићем Хаџи Лавићем 1713., односно измењеног и умноженог иод митрополитом Павлом Ненадовићем 1750. Хрватско-вараждинско-северинско-марчанско владичанство, које се протезало на бившу вараждинску регименту и крижевачку жупанију, после смрти свога првог владике Симеона Филиповића, којијеумро но писму проте Николе Поповића, 16. марта 1743. није више ни понуњавано. И тако је поменуто владичанство имало само једног владику, који је носио наслов „хрватског", „вараждинског" и „северинско-марчанског" владике. Поменуто је владичанство овако постало. Митрополит је Вићентије Јовановић поднео молбу цару Карлу VI. 1734, Јулија 12. (биће по новом календару), у којој га је молио : „ Деп га (1ет ЧУагазсћпег ег1е<31§1еп В18[ћит еп ?аћ11еп УЈсапит 81теоп РћШрстсћ а11ег§па(1|§81 согбгтЈгеп ги \ уо 11еп". Карло VI. 31. Августа 1734. „тИ:1е1з1 НоГ-Кпе^згаШ егпсћМ з1а11 с!ез е1п§е§ап§епеп В1з1ћит ги 81§е1ћ ипб Мосћасз еш 1 Ову смо сведочбу хаџи Рувииову добили од пречасног г. игумана раваничког Сергија Подића, на чему ; нева и овде прими нашу вахвадност Уред. \

пеиез В1з1ћит т бет \уагаз<3тег 0-епега1а1 ипд сопзеспгеп зо1сћез с1ет 8Јтеоп РћЈНрОУ1Сћ". Под 28. Октобром 1734. молио је митрополит Вићентије цара Карла VI.: „<3еп зсћоп уог ^егаитег 2е11 Јт \уагаз(3тег С-епега1а<; етапп1еп ВЈзсћоГеп 8Јтеоп РћШроујсћ дигсћ беп НоГ-Кпе§зга1ћ сопДгт1геп ипс! рићћагеп ги Јаззеп \уо11еп." ( Види ЕхћЉИ у патријарашко-народној библијотеци за 1734. годинуу* к Из овог се види, да је поменуто хрватско владичанство установљено 1734. године, на место укинутог 1731. сигетскомохачког владичинства/ и^да ексариК Си- /' меон Ф/Јлицовић није бпо одмах [рсвећен за владаку по своме ^збору. ^Симе^вде мог^о бити посвећен за владику у^н^а^-гАЛГиН1!Нн 1-7-35,, пошто се 20-Ју.- ^ ШЈЈ^^в--4^-ен^м1«г©--к^ш—^гл«дика при~купујед&е земље у -Северинуч ^ ^ После смрти владике Симеонове, није попуњавано хрватско-вараждинско-северинско-марчанеко владичанство с тога, што су крајишке власти и римска пропаганда, које су свом силом радиле још за живота Симеонова на томе, да се српски православни народ у Хрватској и Славонији приведе у унију, да ће ту своју циљ по најлакше ностићи и тиме, ако не допусте, да се постави други православни владика у Лепавини односно у Северину седишту вараждинско-хрватсхо северинскомарчанског владике,а доцније ни у Костојници костојнички, нити у Плашком горњо карловачко-плашчански. А то су мислили постићи и тиме, ако издаду наредбу да и православни у номенута три владичанства имају подпадати под унијатског свидничко-марчанског владику. Тако је 28. Новембра 1739. постављен владика унијатски (свидничко-марчански) ТеоФило Пашић и завладику срнског православног народа ко .ји живи у Хрватској, а 12. Децембра 1740. објави карловачки генерал Хербенштајн крајишким капетанима, да пошто је свидничко-марчански владика ТеоФило Пашић иостављен и за владику српског православног народа у Хрватској; то да му имају ићи у свему на руку, те ако устреба, и да му и оружјем момогну.