Српски сион

Б р . 5.

установљења школа; она нам посведочава, да је имао црних дана и митрополнт Вићентије Јовановић и од народа и од владика, п то и оних, које је ои подигао на високе положаје, ког су такође бедили унијатством и ако је он био највећи поборник православља; она нам иосведочава, да је имао црних дана и од народа и од владика Србенда патријарх Арсеније Јовановић Шакабента, што се видп и из писма потоњега његовога последника Јована Ђорђевића, писатога после смртп патријархове, у ком рече владици будимском Василију Димитријевићу: „ пресели јего Бог во вјечнаја и избави јего от многометежнаго и труднаго живота сего вјека, даце јему покој вјечни в мирје вјечном: остави злоковарним человјеком им љубимују завјест. злобу, укорение, поношение, оклеветание, ца бодрствуетсе п возносјатсја по всјуду јако зли сини человјечески, иже в Влажение иамјати много ттретертте даже до /мица од строиотни человјеков, Бог им по дјелу воздао в сп вјек". (Рук.) А шта да кажемо о црним данима, што их је доживео честита душа српски патријарх Самуило Маширевић, једино с тога што није хтео да допусти, да ерпски патријарх не буде председник народно-нрквеног сабора, а ца и не сиомињемо о црним данима, што их је преживео патријарх Герман Анђелић. Па кад су почевши од натријарха Арсенија Црнојевића до данашњег дана, мање више сви митрополити-патријарси имали црних дана п то не само од народа, за ког су се они сви мање више цању-ноћу бринули и за његов се бољитак заузимали и мучили и створили данашње грдне фонцове, од којих данашње поколење и живи на иросветном иољу, него и од самих неких владика, иа и својих питомаца, којима је било дуго чекати да седну на њихова места; не треба се ни мало чудити, што није боље среће од њих ни Његова Светост Георгије БранковиИ , српски Патријарх, и што ће те среће бити и његови последници, па ма какву популарност узбуду уживали кад седну на натријарашку столицу, а не ће бити боље среће с тога, што нико, па ни српски митрополити-патријарси, нису могли ни пре, а камо ли данас поред оволико странака и овакве журналистике свима бити ио вољи и сваком испунити жеље њихове, и што ће се увек наћи, којп ће „иогледати" на патријарашку столицу, да се упразни ма којим иутем. И кад је Његова Светост Георгије БранковиИ, српски Патријарх, добро знајући за прошлост својих претходника, била до сада у стању да се не обзире на нападање својих противника, него је ноступала и радила оно и онако, како треба да ради и иоступа српски патријарх; нека јој свемилостиви даде и у будуће досацашње и воље и исграјности и мужаствене снаге. ца узбуце кацра оцолети свима њиховим нападајима, и сачувати и одбранити и своја јерархијскоцрквена нрава. Својим пак цосадашњим радом обезбедила је себп вечито и славно име у повесници карловачке Митрополије, у којој ће златним словима бити записано име њено, дочим ће многог њеног противника бити написано или црним словима, ил' не ће се за многе и многе ни знати, да су постојали, и ако у садашњости код својих заслепљених присталица играју знатну и видну улогу. Знајући добро значај и уплив ерпског патријарха, ми смо више пути и молили и саветовали све наше угледније људе. а особпто народне вође — новинаре —, да престану једном са својом и неоснованом и шкодљивом грдњом и