Српски сион

Б р . 7.

СРПСКИ СИОН

С тр . 181.

„народно - црквено - автономног статистичара", који хвала Богу за ове три године и онако скоро ништа није изнео на јавност; — видило би се, да су у неким нашим онштинама, а особито у богатим бачким, близу Н. Сада, нотребе канцеларијске много веће, него што негда беше манастирске нотребе за рен. За иример бачке општине наведосмо с тога, што из целе митронолије карловачке, бачке општине најмање узимају тисканице из „срцске манастирске штампарије", а имали смо прилике да видимо неких општина „невероватне набавке". Ал за то не читасмо, да је епар хијски ревизор икада учинио примедбу на огромне своте за иотребе канцеларијске, а и како би се веселник смео ус^дити да то примети, кад добро зна, да би одлетео са столице као перце. Ако има у бачкој епархији у административном одбору „момка", нека покрене ово питање у одбору, па ће се видети, колико се годишње издаје на канцеларијске потребе и тисканице, а подједно и је л' можно, да се на њих онолико може издати. Ако у чему, у овоме би требало завести једном мало већу контролу, јер се ради којешта. Од многих примера не можемо а да не наведемо овај случај. Пре неки дан дође нам један председник из Бачке — ближи су му Карловци од Н. Сада, а овде је имао и другог носла —, те пошто му је издат био рачун, са свим наивно рече, дајте ми бар круну за скелу, што му нпсмо могли учинити према принципу што код нас влада, и тај братац наравно да више не ће доћи к нама, него ће пазарити у „вароши," где ће се већ и наћи, ко ће му дати не само за кола, него и за ручак. Код нас се хиљада троши на тисканице и канцеларијске потребе, и аи без зазора ево овде јавно тврдимо, да би се од оне грдне своте, што се на њих троши најмање половина дала уштедити, кад би се те нужне потребе набављале од „српске манастирске штампарије", а особито, кад би се код сваке поручбине потписао: нредседник, тутор или школски старатељ, односно парох и учитељ. Нек учини пробу само једна општина из бачке епархије, па ће се уверити прве године, колико се издавало док се узимало код неких приватних — књижара — а колико од кад се узима код „српске манастирске штамиарије",

а подједно и колико се узимало од иојединих тисканица, а колика је права потреба. Онај књижар, који изда неисправан рачун, није тако наиван, да изда кунцу неисправан рачун, а да му бар двапут више, ако не и више не натовари у рачун. Ми смо у своме поднеску од 30. Јунија 1902. што смо га поднели народно-црквеном сабору ставпли нредлог: „да се прогласи „Српска манастирска штампарија" за „Српско народно-манастирску штампарију", и да се њојзи повери издавање свију црквено-школских књига и тисканица, да од ње све црквено - школске општине и одбори и све митрополијско-народне власти набављају нужни прибор и учила". А како би се то дало нроизвести, умолисмо сабор, да опуномоћи саборски одбор, да се стави у споразум са патронатом монашке школе. У истои смо поднеску рекли: „Оживотворили се ово, управа штампаријна гарантује, да ће иста штампарија одмах ирве годинв бити у стању да даду у фонд св. Саве, односно на друге црквено-иросветне цељи и до 10 000 К, а кроз коју годану била би она у стању и до 20—30.000 К давати. „Сем новчане користи за црквено-иросветне цељи, усвајањем горњег предлога, постигло би се и то, да се многим несавесним председницима општинским и туторима стане на пут у ноднашању неисправних признаница, што иде у хиљаде". „Шта може једна привилегисана штампарија да донесе, показује „земаљска тискара у Загребу", која је под управом пакојног Милоша Зеца, не само дошла до своје палате, него је што-но реч и европски уређена, а уз то и грдан приход доноси". „И Румуни у румунској митрополији у Ердељу имају своје енархијске штампарије, које врло леп приход доносе". „Грехота би било, да и ми Срби не иођемо њиховим трагом, и да примамо понуде којекаквих јеврејских фирама, да нам од жигица дају неки проценат у фонд св. Саве". Па каквог је имао успеха овај иредлог наш, који је био и родољубив и који би могао бити користан, упитаће можда ко од читалаца ових редака? Никакав, ил право рећи сриски! И данас смо тамо у том погледу, где смо били 1902. године. Саборски је одбор у том погледу изабрао пододбор, нешто је и радио,