Српски сион

СЈ тр . 180.

цима, поред достојног уважења њихова , значаја и важности њихове службе и позива — даје и може регулисати и решити питање и њихове мировине. Понављајући своју горе изложену молбу молимо уједно, да високославни Саборски Одбор благоизволи у сво.је време ову молбу подастрети првом заседању високог народно црквеног сабора ради његовог обавештаја о овој нашој молби." Наобе ове молбе, иримио је председник њему упућено решење Саборског Одбора од 10. (23.) јуна 1904. Бр. С. 0. 3697 и 3698 ех 1904. ш: После овако извршених поменутих закључака протопрезвитератског збора, сазвана је и одржана седница Одбора Седморице дана 5 (18) јуна 1904, записник које доносимо у нрилогу, а у којем записнику је саопштено и горепоменуто решење Саборског Одбора. Сви закључци одборски, у овој седници донесени, одмах су и извршени; са којим успехом, види се из приложеног записника одборске седнице, одржане дана 10 (23) марта о. г. Из овог занисника сазнаје се и о даљој досадањој радњи Одбора Седморице. А из свега изнесеног, у овом извешгају и у њему приложеним записницима, ко год буде хтео, моћи ће се и уверити, да су после прошлогодишњег протопрезвитератског збора његов председник, а по том и Одбор Седморице урадили све, што су досада урадити имали и урадити могли. Од свештенства и прилика зависиће: шта ће, како ће и колико ће Одбор Седморице урадити од сада, па док не заврши свој посао. Протопрезвитер Јован ЈеремиЛ.

Мудра наредба. Кр. земаљска је влада у Загребу, одео за богоштовље и наставу, издала 28. Марта о. г. наредбу, по којој се у основним школама смеду употребљавати једино оне рисанке, писанке, задаћнице и биљежнице, које су изишле у земаљској наклади школских књига. Приход — по истој наредби — како од тога, тако исто и сувишак из накладе школских књига, што их влада издаје, улази ће у „Закладу за припомагање оскудних опћина при оснивању нучких школа".

Овако кр. земаљска влада у Загребу. А како наше автономно народне власти ? Ево како! Вршачки епархијски школски одбор, — поред тога што не само да из асте епархије, него слабо и из осталих епархија школски одбори набављају и узимају школске тисканице од „српске манастирске шгампарије" сматрао је за своју „родољубиву дужност", да уложи уток на народно-црквени сабор против наредбе школског Савета, да сви школски одбори имају тисканице и књиге набављати од „срнске манастирске штампарије", коју је наредбу издао, прво с тога, да се заведе јединообразије, а друго да сачува опшгине од несавесних председника и надзорника, који код несавесних књижара могу да нанесу и наносе опшгинској благајни грдне штете. „Српска манастирска шгамнарија" својим муштеријама не даје „поклона" при куиу, него иставља рачун по узетој роби и наруџбини. Многи пак приватни продавци, не чине тако, него дају странкама онакав рачун, какав оне хоће. I * 0 истинигости ове наше тврдње, може се сваки уверити. Нама је један књижар рекао: ретко је наћи рачунн опшгинског исиравног. Хтео не хтео, морам да дам неисправан рачун — тутору, председнику, кнезу, бележааку —, јер иначе не ће доћи код мене да цазари. А шо је нлод конкуренције и иесавесности нојединих. Кад се у томе тако далеко иде, да има несавесника, који своје муштерије задржавају на ручку, проведе их по кафанама, извозе на својим колима на станицу; онда се може замислити, какве исти рачуне издају. Где су уредни председници наших црквених општина, а и одборници, ту се обично нотребе и општинске и школске набављају преко „српске манастирске штампарије", ал за то у таким сретним онштинама мало и друкчији рачуни изгледају, него у онима, где се потребе намирују код неких приватних књижара. — Ми знамо једну онштину, где се хиљадама пера преко године узимало, тако, да се и сам дотични књижар чудио шта већ раде с њима. Доцније се уверио, да је њихов набављач с њима трговао, а сирота их опшгина набављала. Да је код нас реда, и да смо ми народ од реда, и да се износе и општннски рачуни на јавност, — а то би требало кад имамо