Српски сион

ВР. 7,

С рпски

скон

С тр . 179.

штено и у приложеном записнику Одбора Седморице. У смиелу, нак, закључка бр. 2, поднео је ппменути председник, уз премапотпис зборског неровође, српском н[)авославном народноп,[»квеном Саборском Одбору молбу овог садржаја: „Извршу.јући приложени под */. закључак свештеничког збора Карловачког нротопрезвитерата, част нам је у име тога збора молити : Да високославни Саборски Одбор благоизволи гато пре .јавности предати предлог за уредбу о дотацији парохијског свештенства, који предлог за саборску расправу спремио буде. Иубликацију тога нредлога молимо у ту св[)ху, да православно срнско свегатенство у опсегу Карловачке Митрополије дође до те могућности, да се с исгим предлогом за времена унозна, како би о њему могао своје мишљење, евентуално и високославном Саборском Одбору, за времена на расположење ставити, у уверењу, да ће то мигаљење, само од користи моћи бити за гато успешније и повољније регаење свегатеничког дотационог иитања." (о. и.) У смислу, пак. зборског закључка бр. 5. иоднео је председник, уз премапогпис зборског перовође, истом Саборском Одбору молбу овог садржаја: „Извргаујући приложени под */. закључак свештеничког збора Карловачког протонрезвитерата, част нам је у име тога збора молити: Да високославни Саборски Одбор благоизволи за предстојећу саборску расправу српског православног народно-црквенога сабора спремити и предлог за уредбу о мировинском фонду за парохијско свештенство у онсегу срнске православне митрополије Карловачке. Високославни Саборски Одборе! Са овом молбом је солидарно целокупно парохијско свештенство наше митрополије, којој солидарности ће у своје време и конкретног израза дати. Основаност и мотивација, пак, ове молбе, лежи већ у том факту, да нарохијски свегатеник у Карловачкој митронолији после 30, 40 и више годишње свегате.;ичке службе своје, може да буде

дегредован са своје нлате на милостињу од 800 К. Иарохијски свегатеници су место мировине упућени на милостињу и поред тога, гато у мировински фонд за свешгеничке удовице и сирочад уносе основне улоге и у износу од 1200 К. и годигању 6°/ 0 камагу на тај улог. Народно-црквени чиновници и нрофесори напротив уносе у свој мировински фонд само ј / 4 редовне плате своје и 2°| 0 од те плате годишње. Дакле, свештеници, којих је вигае на броју, који су и своје нартакуларне мпровинске фондове већином слили у опгага мировински фонд свешгеничких удовица и сирочади, а уплаћују у тај фонд и веће основне улоге и већи редовити годигањи прилог, него шго их уплаћују народноцрквени чиновници и црофесори у свој мировински фонд, — ти свешгеници остали су без своје мировнне и упућени су на милостињу, дочим су споменути чиновници и професори оеигурани при стојном и задовољазајућом мировином, и својом и својих породица. Колико велика је тиме нравда учињена народно-црквеним чиновницима и професорима, тим већа је ненравда учињена парохијском свештенству. Тако је взлика, да валшје на небо. У тој њшравди је запостављеност парохијског свештенства, коју оно није заслужило, којој разлога нема никаквог, а под притиском ко.је неправде и запостављености парохијски свешгеници падају у очајање, заједно са својим породицама. А то очајање није на корист свете и узвишене службе и позива свеш*еничког, није од користи за нашу св. цркву и православни српски народ. Високославни Саборски Одборе ! Иреустројством постојеће уредбе о мировинском фонду за удовице и сиротну децу српског православног свештенства у опсегу српске митрополије Карловачке, у правцу и по начелима постојеће мировинске уредбе за народно-црквене чиновнике и професоре, којим би се преустројством обухватили и парохијски свештеници, лако се даје — поред добре воље и предусретљивости према тим свештени-