Српски сион

С тр. 1?8.

СРПСКИ сион

КР. 7.

изјавити, ца одзив свештенства на позив наш од 25. Фебруара — 10 марта — 1903. на уиис у чланство конвикта, а који је позив послан сваком брату свешгенику у Митрополији Карловачкој, није ама ни у најмању руку ни близу онакав, какав смо најекромније замишљали, а какав је могао и требао да буде. Ми смо у позиву нашем између осталога навели и ово: „Ево прилике да свештенство наше цокаже: колико хоке и може да уради за установу своју, а коју сваки брат свештеник треба радосно да поздрави и потпомаже". ну, изузев неколико свештеника из Архидијецезе, неколико из Горњокарловачке и једног из Будимсве дијецезе, из осталих дијецеза није се јавио ни један. Нису се сетили конвикта ни они, кији би се овом установом могли користити, па ни они, који, иако се неће њиме лично користити али су га се у добрим имовним нриликама својим сетити требали. Не се тише се, да својим новчаним прилозима колико толико помогну ову свештеничку установу и цритеку у иомоћ својој браћи. Свештеници Архидијецезе Карловачке, који су највећим делом на малим парохијама и оскуднијег стања, иако су једино они имали право на завештаје из којих се оснива конвикат, ипак при оснивању конвикта, нису били тесногруди, иа да се сами користе овом установом, него су изишли у сусрет свима свештеницима Митронолије Карловачке, јер по одредби § 8. конвиктских правила: „Редовним чланом може бити и постаје сваки свештеник православне српске Митрополије карловачке, кад уплати уједанпут или у пет иолугодишњих оброка по 40 круна члаваринску таксу од 200 круна." У донашању ове одлуке архидијецезално свештенство руководила је колико љубав према осталој браћи свештеницима, толико и нада да ће свештенство ову установу пригрлити и својски је потпомоћи, било уписом у чланство, било својим прилозима. Иако до сад одзив за упис у чланство конвикта није био повољан, јер многи чекају да конвикт прво ступи у живот, што није онравдано, ипак се надамо да ће у

нашег свештенства бити љубави нрема овој нашој установи, те поново апелујемо на сву браћу свештенике у Митрополији Карловачкој и братски их нозивамо, да се уписују у чланство конвикта, а уједно да ову установу препоруче и омиле добростивом срцу сваког имућнијег Србина родољуба, црквеним ошптинама, добротворним друш твима итд. У своје време, а најдуже у месецу јулу, биће расиисан стечај за че* трдесет питомачких места. Питомаца ће бити са сниженом и пуном месечном упла том, а у колико средства допусте примаће се бесилатно деца сиромашних свештенич* ких удовица. Колико ће се месечао нлаћати, биће у своје време јављено. Уједно ће Конвикат служити и као свештенички дом, јер ће у њему, у одређеним цросторијама, чланови Конвикта, за време свога бављења у Карловцима, моћи уз умерену цену имати стан и храну. Из седнице Патрдпата Архидијецезал. иравосл. сри. свешшеничтсог Канвикта држане у Карловцима 10. (23.) марта 1905. Тајник Председник Радослав Марковић, Јован Јеремић, парох. протопреввитер.

Извештај о радњи Одбора Седморице. Дана 27. априла (10. маја) 1904. у Карловцима одржани свештеиички збор Карловачког протоирезвитерата донео је познате закључке*) и изабрао је Одбор Седморице са задатком у тим закључцима под бр. 4 и 8. озиаченима. Пре него што је тај одбор могао приступити повереном му послу, дредседвик протоирезвитератског збора извршио је, одмах после одржаног збора, односне закључке његове. На поднесену, уз прилог зборског записника, нредставку и молбу Његовој Светости, преузвишеном Госпоа,ину патријарху Георгију Бранковићу, а у смислу закључака бр. 3 и 4. благоизволела је Његова Светост на зборског иредседника најмилостивије упутити високо решење своје од 6. (19.) маја 1904. А<1 Е. Бр. 102 ех 1904, које је саоп прев. арх. *) Види 9 број „Сри. Сиона" 1904.